Србија у процепу економског рата Истока и Запада

Државе ЕУ су, упозориле земље кандидате да "не ускачу у рупе на руском тржишту настале ембаргом Москве на увоз прехрабмених намирница из Уније, наводи лист и уз опаску да се од увођења ембарга нови понуђачи тискају на тржиште Русије.

И док у Турској не хају много за упозорења Брисела, она се у земљама кандидатима на Балкану озбиљно схватају. Албанија и Црна Гора су одмах скренуле на бриселски курс, док је ситуација компликованија за Македонију, а нарочито за Србију, оцењује лист.

Казнене мере против Москве су у Србији непопуларне - не само из економских разлога, констатује швајцарски лист, наводећи да је Русија после Немачке и Италије трећи трговински партнер Србије која је истовремено потпуно зависна од руског гаса.

"Повећањем цене гаса Москва би могла да отера Србију у банкрот. Са друге стране, руски ембарго за ЕУ нуди српској пољопривреди шансу, и то не само захваљујући споразуму о слободној трговини са Русијом", напомиње лист.

Извоз животних намирница у Русију је, како се наводи, бележио раст и пре западно-европског економског рата, а српски произвођачи млека, воћа и житарица затрпани су поруџбинама из Русије.

Такође, многи Срби гаје пријатељска осећања према Русији, због заједничке православне вере, словенских веза и сећања на руску подршку почеком 19. века, пише лист наводећи речи руског амбасадора у Београду који је рекао да би Србија пуцала себи у ногу ако би подржала санкције Запада против Москве.

"Тако се влада нашла у дилеми и има мало маневарског простора између Истока и Запада. Због тога се Београд чврсто држи политике неутралности - поштује територијални интегритет Украјине, укљуцујући Крим - али одбија санкције против Москве", пише лист објашњавајући да "непризнавање једностраног отцепљења Крима наравно има везе са Косовом, са чијом независношћу Београд излази на крај, али је формално не признаје".

Конфронтација Истока и Запада има, како се каже, директне последице по пројекат "Јужни ток" који треба да доведе руски гас преко Балканског полуострва до Италије и Аустрије.

ЕУ жели да спречи изградњу Јужног тока, јер "Гаспром", како се наводи, тежи монополу на испоруку и транзит гаса. Бугарска је под снажним притиском морала да обустави изградњу, док су Аустрија и Мађарска закључиле споразуме о изградњи са "Гаспромом".

Почетком јула "Србијагас" је потписао уговор са "Гаспромом" о изградњи 600 километара дугог гасовода у који ће се инвестирати 2,1 милијарди евра. Београд ће, према речима премијера Александра Вучића, свој удео измирити захваљујући транзитним таксама, подсећа лист уз оцену да "захваљујући руској доброј вољи, за Београд скоро да нема ризика".

Међутим, "Брисел има полугу да примора Србију на спољну политику према Москви која је у складу са ЕУ", пише швајцарски лист наводећи да се очекује да "прво поглавље приступних преговора ЕУ и Србије буде отворено 2015. године а да "преузимање бриселских смерница према Москви све више постаје критеријум за приступање".

"Берлин неће толерисати курс неутралности"

Додуше, преговори би могли да трају десет година што, како се оцењује, нешто умањује краткорочно дејство европског притиска. Берлин ће, како наводи један западни дипломата, "још неко време предусредтљив".

Али, на дуже стазе Немачка, која на Балкану наступа као европска водећа сила, неће толерисати курс неутралности те земље кандидата за ЕУ, пише лист.

Србија ће 2015. преузети од Швајцарске председавање Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) којој је припала значајна улога посредника у решавању украјинске кризе, подсећа циришки лист и додаје да Берн и Београд већ сада имају интензивну сарадњу тим поводом.

"Тај задатак Србији стиже у крајње незгодном тренутку. Уместо, да се Београд, како се планирало, препоручи као симпатичан домаћин међународних конференција, сада ће морати да посредује у једној опасној конфронтацији. Ризици су велики за земљу која непосредно зависи од оба табора, а шансе да ће побрати ловорике су минималне", оцењује швајцарски лист.

У дипломатским круговима се може чути да Берн и Београд разговарају о могућности да један број швајцарских дипломата који су већ укључени у украјинско питање, и пошто Србија преузме предсдавање ОЕБС, наставе да раде на решавању те кризе, закључује се у тексту Ноје цирхер цајтунга.