Срби у региону не остварују своја права

Срби у региону не остварују основна људска права и права загарантована међународним стандардима, речено је на данашњем јавном слушању политичка и друга права Срба у региону, одржаном у Скупштини Србије.

На слушању, којем присуствује и председник Републике Српске Милорад Додик, чуло се и да се права националних мањина у Србији остварују у већем обиму него права Срба у региону.

Србија ће однос према државама у региону мерити и према томе како се оне односе према Србима који живе у региону, поручио је спољно-политички саветник председника државе Марко Ђурић и додао да председник државе Томислав Николић жели да институције Србије буду чврст ослонац и стожер окупљања Срба у региону, да буду кућа на којој у свако доба дана и по свакој потреби могу да се обрате и да ту очекују подршку и помоћ за све проблеме.

Срби су аутохтон и државотворан народ у свим земљама насталим из бивше СФРЈ и велика одговорност лежи на политичким руководствима тих држава. У комуникацији са њима ми ћемо увек као пририотет истицати бригу за положај Срба и очекујемо да у наредном периоду видимо конкретне резултате. Ми ћемо однос према тим државама и те како мерити и према томе како се односе према Србима који живе у региону, рекао је Ђурић.

Потпредседник Скупштине Србије Ненад Поповић указао је да брига за Србе у региону није само уставно питање, већ и економско, а пре свега морално питање.

Срби у региону, како је додао, не остварују права загарантована међународним конвенцијама, нити основна људска права, а најтежа ситуација је у Хрватској где, на пример, 50.000 Срба нема право на зарађене пензије, а од 130.000 повратника половина се вратила у Србију.

Србија има обавезу, али и право да штити права Срба у региону. Обавеза произилази из Устава, а право јер је мањинама које живе у Србији обезбедила сва права. Од земаља у региону очекујемо исту политику, рекао је Поповић.

У Србији се поштују права мањина

Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић такође је указао на ситуацију у којој се у Србији поштују сва права националних мањина, а да такав случај није у потпуности исти када је реч о Србима у региону.

Суштина је, како је додао, да државе у региону воде политику којом ће Срби остварити загарантована права, да она не буду само мртво слово на папиру.

У основном школству у Србији има осам мањинских језика, у средњем их је пет. Имамо и националне савете националних мањина чије је мишљење веома важно у свим областима, а посебно у образовању, указао је министар.

Уз напомену да у региону живи преко два милиона Срба, директорка Владине Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Славка Драшковић затражила је да јавно слушање резултира закључцима у коме ће се, поред осталог, навести да Србија треба да се питањима Срба у региону бави као питањима од кључног значаја.

Она је мишљења да хитно треба сазвати Савет за Србе у региону, којем председава председник Србије Томислав Николић, као и да парламент треба да донесе платформу о односу и политици према Србима у региону.

Председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић (СПО) указао је да Срби чине 30 одсто укупног становништва у земљама у региону, односно да их у осам земаља Албанији, Хрватској, Словенији, Мађарској, БиХ, Македонији, Румунији и Црној Гори има око два милиона.

Јавно слушање на тему политичких и других права Срба у региону организовано је у сарадњи Скупштине Србије, УНДП и владине Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.