Шљиванчанин: Ишао бих у Вуковар

Бивши официр ЈНА Веселин Шљиванчанин рекао је да би отишао у Вуковар без обзира на то што се и даље налази на Интерполовој црвеној потерници издатој на захтев Хрватске.

"Они, наводно, имају неку нову оптужницу против мене, у којој кажу да су војници под мојом командом убили 10.000 хрватских војника", рекао је Шљиванчанин у емисији Да можда не.

Иако је у Хагу осуђен на 10 година због помагања и подржавања мучења хрватских заробљеника, Шљиванчанин каже да не осећа ту пресуду као праведну.

"Зато што сам ја осуђен због једног заштићеног сведока, Србина, који је испричану причу поткрепио тиме да ме је негде срео, видео да сам ја нервозан и тако је закључио да сам ја знао да неки територијалци муче хрватске заробљенике. Суд је њему поверовао иако сам ја у то време био са Сајрусом Венсом, о чему постоји и снимак. Амерички амбасадор ми је говорио да сам ја имао намеру да убијем Венса. Па, замислите да су и то усвојили", рекао је Шљиванчанин.

Рекао је да се не каје и да је као војник легалне војске у својој земљи ишао у Вуковар да деблокира своју касарну која је била нападнута, да пронађе и ослободи заробљене војнике и разоружа паравојне формације.

"Моји војници и ја смо, то одговорно тврдим, радили честито и часно свој посао, урадили смо га до краја и зашто бих се ја сада кајао", рекао је Шљиванчанин.

На питање шта га је, осим солидарности, мотивисало да хрватским генералима Анту Готовини и Младену Маркачу јавно честита ослобађајућу пресуду и повратак кући, Шљиванчанин је рекао да су га они, када је он излазио из притвора, испратили и честитали на слободи.

"Ми смо тамо коректно сарађивали, понашали се. Ја сам у затвору први пут упознао двојицу генерала. Када сам ја дочекао слободу, обојица тих генерала су ме испратила и честитала ми на слободи и рекли да верују у то да сам ја честит и добар човек", навео је Шљиванчанин.

Бивши официр ЈНА каже да ту честитку није упутио због тога да би од хрватских генерала  направио хероје, већ због односа са њима док је био у притвору, као и чињенице да су успели да победе тај суд који, како истиче, свима мисли лоше, а посебно лоше мисли о њему и његовој  држави.

Уколико би пресуда Рамушу Харадинају била ослобађајућа, Шљиванчанин каже да не верује да ће му честитати јер са њим није имао такве односе као са Готовином и Маркачем. 

"Кад сам био у затвору нисам био на спрату на којем је био Харадинај. Не знам ништа о његовој пресуди и не могу да говорим о томе", додао је Шљиванчанин.

Разговори о ратним догађајима

Он каже да је са хрватским генералима разговарао врло често о ратним догађајима, посебно са Маркачем, Прлићем и Чермаком, а да Готовина није желео о томе да прича.

Према његовим речима, Маркач му је рекао да је српски народ сам напустио Крајину и да је њихово руководство донело такву одлуку.

"Онда сам га ја питао: 'Зашто је ваша војска палила куће кад су остале саме, зашто су убијали старце, жене и децу када су остали на својим огњиштима, јер нису могли да беже...?' Он је имао изричити став да се борио за Хрватску државу и да, једноставно, Срби нису заслужили да остану у њој", рекао је Шљиванчанин.

Како је навео, за њега није никакво изненађење драстично мимоилажење судског већа које је осудило Готовину на 24 године и жалбеног већа које га је ослободило.

У мом случају, претресно веће ме је осудило на пет година за кривично дело кршења обичаја и закона рата, помагања у мучењу, да би ми, без иједног доказа, Жалбено веће коме је председавао, такође, судија Мерон, повећали казну на 17 година, а у мојој земљи су сви ћутали и то подржавали, напоменуо је Шљиванчанин.

"Зато што се на казну од пет година читава Хрватска јавност дигла, њихов председник је говорио у Уједињеним нацијама, сви су ме осуђивали", рекао је Шљиванчанин и додао да му није пружена новчана помоћ за ревизију поступка,  већ је својим средствима морао све да плати.

Према његовим речима, свако се тамо интересовао ко му је у Судском већу. Судија Покар коректно говори о свему, али не помаже, јер тамо је, како каже, прегласавање стално и у Жалбеном већу су увек турски судија Гунеј и Мерон.