Rolerkoster godina na Malom Kalemegdanu

Sve što je moglo, snašlo je crveno-bele u protekloj "korona" godini. Mnogo trzavica, teških dana i svih poznatih vrsti emocija viđeno je u i oko velikana srpske košarke, ali se na kraju ipak u pozitivnoj atmosferi zakoračilo u novi krug vremena.

Za ovaj tek završeni izdvojili smo pet ključnih tačaka.

Gubitak dobijenog u Nišu

Početak godine, tačnije sredina februara tradicionalno znači migraciju najboljeg što srpska košarka ima na jug, u halu Čair, koja je već godinama mesto odigravanja finalnog turnira Kupa Radivoja Koraća i prilika da se godina počne osvajanjem trofeja.

Sa tom idejom put Niša krenuo je i doseltktovani tim Zvezde (stigli su Panter, Štimac i Jagodić-Kuridža), na čijem je dovođenju insistirao trener Dragan Šakota, koji je u novembru 2019. prihvatio da preuzme tim i sprovede stabilizaciju.

To se zaista i dogodilo, uhvaćen je dobar ritam u ABA ligi i koliko-toliko u Evroligi, a do finala i borbe za pehar u obliku Žućkove levice Zvezda je stigla uz puno muke i to trojkom koju je u poslednjim momentima postigao Bili Beron.

U unapred planiranom finalu sa Partizanom crveno-beli su bili vrlo blizu pobede, ali su svojim greškama i jednom kontroverznom sudijskom odlukom prokockali šest poena viška na minut do kraja, a onda u produžetku izgubili meč (84:85) i titulu.

Prekid i nova šansa u Evroligi

Dva dana posle 75. rođendana kluba, 6. marta, Zvezda je u Areni u slavljeničkoj atmosferi pred brojnim legendama bila dominantna i pobedila Makabi (92:76), u ispostaviće se poslednjem meču evroligaške sezone, pri skoru 11-17 i dve pobede ispod plej-of mesta.

Usledio je prekid zbog "dolaska" koronavirusa u Evropu, kontinent a samim tim i sport se postepeno zatvarao, i počela je neizvesnost.

Ona je trajala gotovo tri meseca, bilo je raznoraznih spekulacija i pritisaka povodom donošenja odluke o sudbini sezone, a onda je 25. maja nakon konsultacija sa klubovima prvi čovek Evrolige Đordi Bertomeu doneo odluku da se sezona prekida, odnosno poništava, te da će u narednoj sastav lige biti identičan. Tu odluku čekala je a onda i sledila i ABA liga.

Takav epilog doneo je radost i olakšanje na Mali Kalemegdan, gde je novodobijena šansa shvaćena prilično ozbiljno i ambiciozno.

Dolazak Saše Obradovića

Desetog dana juna na terenima unutar Kalemegdanske tvrđave predstavljen je novi trener i dugogodišnja želja dobrog dela navijača - Saša Obradović.

Čovek koji ima status klupske legende i koji je bio jedan od najzaslužnijih za osvajanje čuvenih titula '93 i '94 godine, vratio se u svoj klub ali ovoga puta kao trener.

Posle iskustva koje je skupljao u Nemačkoj, Ukrajini, Francuskoj i Rusiji Saša je u Beograd došao sa idejom da napravi korak dalje u karijeri i da sa svojom Zvezdom pokuša da napravi zapažen rezultat u Evroligi i nastavi dominaciju u domaćim okvirima.

Dolazak Korija Voldena, Džordana Lojda, Lendrija Noka (došao, otišao pa se vratio), Lengstona Hola i zadržavanje srpske okosnice tima trebalo je da predstavlja dobar temelj i pravi korak u dobroj atmosferi koja se ponovo stvorila oko tima.

Smrt Majkla Odža

Međutim, ona je dobrano uzdrmana vešću da je igrač koji je igrao za klub prethodne dve sezone i bio deo tima koji je vratio abaligašku titulu, Majkl Odžo, preminuo 7. avgusta nakon srčanog udara.

Nesrećni slučaj se dogodio u hali na stadionu Partizana, gde je nigerijski gorostas trenirao sa jednim od skauta crno-belih, a sve to samo nekoliko nedelja od preležanog virusa korona i bez dozvole lekara.

Taj događaj je razumljivo izazvao veliki šok i uznemirenost u celoj košarkaškoj Evropi, a nažalost i brojne polemike o odgovornosti.

Odžovi posmrtni ostaci su o trošku KK Crvena zvezda prebačeni u Nigeriju, gde je sahranjen 22. septembra.

Deset dana nakon toga počela je nova sezona.

Solidan start, velika kriza i povrtak Radonjića

Prvi meč Obradovićeva Zvezda igrala je u Istanbulu protiv Fenerbahčea i ubedljivo ga izgubila, ali je potom našla bolji ritam i uz uglavnom veoma ubedljive pobeda u ABA ligi, u Beogradu su savladani španski šampion Baskonija i moćni i bogati CSKA.

Međutim, kako je sezona odmicala a novi igrači pristizali (Amerikanci Džoni O'Brajant, Emanuel Teri, Tejlor Ročesti i naposletku Španac Kino Kolom) timska hemija se gubila i Obradović se suočavao sa sve većim problemima.

Ređali su se porazi u Evroligi, sa tek po kojim bljeskom. Pritisak navijača i javnosti je rastao, a stigao je i prvi poraz u regionalnom takmičenju i to od ljutog rivala Budućnosti, na domaćem terenu.

Iako je bilo i više nego evidentno da ekipi, ali i treneru Obradoviću, nadaleko poznata Zvezdina publika mnogo nedostaje, te da bi sa njom na tribinama hale "Aleksandar Nikolić" sve bilo mnogo lakše a rezultati gotovo sigurno bolji, utisak koji je tim ostavljao na parketu bivao je sve lošiji.

Kap koja je prelila čašu bilo je katastrofalno izdanje i težak poraz u Sankt Peterburgu od Zenita sa 29 poena razlike, nakon kojeg je uprava kluba na čelu sa predsednikom Čovićem sela za sto sa trenerom, a epilog je bio sporazumni rastanak dve, na više načina povezane, strane. Bar za prvi put.

Ulogu "vatrogasca" i spasioca sezone preuzeo je najuspešniji trener u istoriji kluba (trenutno skor 240-88 i devet trofeja) i takođe živa legenda - Dejan Radonjić.

On je i svoj drugi boravak na klupi slavnog srpskog kluba počeo u Laktašima, ali ne dobro kao prvi put (daleko od toga, Zvezda je i više nego ubedljivo poražena od Igokee), ali koji je ubrzo potom uspeo da "trgne" ekipu koja je pet dana kasnije, na dobrim delom srpski pogon, uspela da konačno dobije neizvesnu završnicu u eliti (PAO je pobeđen sa 74:71) i sa pozitivnim ishodom i zamajcem završi godinu i uđe u novu 2021. sa mnogo više optimizma.

Već večeras od 17 sati crveno-beli igraju prvi meč u trećoj deceniji 21. veka a gost je ekipa Zadra sa sve hrvatskim selektorom na klupi.

Marko LjUBOMIROVIĆ (@LjubomirovicM)