Čudesna priča Jokića i Marija, od suštih suprotnosti, do dopunjujućeg para

Nikola Jokić i Džamal Mari postali su jedan od najboljih tandema NBA lige. Iako toliko različiti, kako fizički, tako i psihički, ova dva momka pokazuju da sve više počinju da liče jedan na drugog. Kao pravi par, dopunjuju se, ispravljaju međusobne mane, a isto tako preuzimaju vrline.

Džamal Mari, bek Denver nagetsa, oduvek je govorio da je rođen za velike šuteve. Dok je odrastao u Kičeneru u Ontariju, pripremao se da postane zvezda, tako što je radio sklekove u snegu i radio košarkaške vežbe na ledu.

Mari je u Denver došao kao sedmi pik na draftu 2016. godine i odmah je od trenera Majka Malouna dobio zeleno svetlo za šutiranje. Bila je to zahvalna odluka. Mari je hranio svoj tim samopouzdanjem i eksplozivnim poentiranjem, ali bilo je i noći kada često maši koš.

U početku je bio uplašen u šutu za tri poena, i, još gore, često propuštao prilike za tri poena, da bi izveo teške šuteve za dva poena. Ali, takođe je bio neumoljiv i kreativan: razbijao je blokove, razvijao svoje driblerske veštine i izvodio impresivna dodavanja.

Da šutira nije prestajao, očigledno.

Mari je imao sreće, nije morao da nosi tim na leđima. Uprkos tome što je bio plejmejker, nije morao čak ni da prevodi loptu. Nagetsi su već imali mladu zvezdu koja vodi loptu, centra ekipe - Nikolu Jokića, koji može da prosleđuje loptu bolje od bilo kog visokog igrača u istoriji.

Denver je imao slabosti i mnogi bi rekli da, poput Marija, mogu da budu isuviše nekonstantni. Ipak, veza između Jokića i Marija je bivala čvršća. Oni su redak par "ortaka" koji sa lakoćom mogu da vrte pik međusobno. Tokom regularne sezone, Jokić je "hranio" Marija 123 puta, sudeći prema statistici, što je treći najbolji pravac asistencija od svih tandema u NBA ligi.

Sa druge strane, Mari je asistirao Jokiću 116 puta, što taj smer svrstava na deveto mesto. Nijedan drugi par u ligi nije kombinovao koliko Jokić i Mari, niko ni blizu. Razvili su ritam, osećaj gde se ovaj drugi nalazi.

Kada je Denver gubio sa 3-1 protiv Jute u prvoj rundi plej-ofa, samo su Jokić i Mari mogli zamisliti da će igrati finale Zapada protiv Lejkersa.

Mari, koji dribla nisko, lopta koja je jedva kontrolisana, a opet savršeno kontrolisana, ide pravo na Lebrona, u četvrtom meču finala Zapada. Kada je krenuo ka košu, Lebron je skočio i ispružio desnu ruku, podigao zid. Ipak, u vazduhu, Mari prebacuje loptu u levu ruku, provlači je ispod i iza Lebrona, završava polaganje desnom rukom, na drugi obruč, sve to u padu.

Bila je to kopija jednog od najikoničnijih polaganja Majkla Džordana, a čini se da je privukao i Lebronovu pažnju. U poslednjih pet minuta, Lejkersi vode sa četiri poena, a Lebron traži da čuva Marija, koji je do tada postigao 28 poena, uz šut iz igre 12 od 17.

Lebron je zadržao Marija bez postignutoh koša iz igre u preostalom vremenu, a Lejkersi su pobedili sa 114:108 i poveli sa 3-1 u seriji. Ogromna prednost, ali opet, ako se Denver vrati, niko se više neće iznenaditi.

Jokić, Marijev partner u ovom plesu, igra i izgleda kao niko drugi u NBA ligi. On je elitni centar, plejmejker, visok preko 210 centimetara, kome su podjednake šanse da zabeleži tripl-dabl ili da zakuca, vrhunski strelac, koji se veoma malo odvaja od zemlje, čak i pri šutu.

Nikola je iz Sombora, Srbije, gde gaji svoje konje. Ima lice nekog sledbenika i elastičan osmeh, ruke su mu dugačke, čak i za njegovo telo. Iako je jedan od većih centara, nedostaje mu umeća iz teretane koje poseduju Dvajt Hauard ili Lebron Džejms. Čak je i pomalo želatinast, više izgleda kao džinovska lignja, nego velika bela ajkula.

I dok je Marijev instinkt šut, Jokićev je pas. Često igra igru unutar igre, deleći asistencije kroz, ispod ili iznad odbrane, iza glave, sa rotacijom unazad, vaterpolo dodavanja preko odbrane, lagana lob dodavanja preko celog terena, popularni "give nad go".

Tu je i pomalo neočekivana gracioznost u njegovom radu nogu. Opet, kada šutira, kao da pluta. Taj takozvani "Sombor šafl", to nije skok šut, koliko je manevar udarca levom nogom, kretnja koja ga naginje unazad. Lopta momentalno napušta njegove ruke, čini se da putuje dikretno uvis, pre nego što se sruši u koš. To sve uspeva zbog toga jer je čudno. Pomenuto naginjanje unazad stvara taman dovoljno prostora od defanzivca, a visok i brz izbačaj sa trunkom skoka, čini odbrani nemoguć zadatak da uopšte reaguje.

Čini se kao da su Jokić i Mari jedan drugom antiteze. Dok je Mari ceo život oblikovao svoje telo, priča kaže da Jokić do dolaska u NBA nije mogao da uradi jedan sklek, ili uradi plank duže od 20 sekundi. Mari je frenetičan, Jokić je skoro pospan. I dok svake noći znate šta ćete dobiti od Jokića, od Marija baš i ne možete znati.

Nešto čudno se dešava u ovogodišnjem plej-ofu. Ovaj čudni par sve više liči, kao što je to i slučaj sa parovima koji su podrška jedan drugom. Mari, nekada nekonstantan, iz situacije u situaciju pokazuje koliko se uzdigao, beleži 27 poena po večeri, pogađajući skoro polovinu šuta za tri poena. Njegove asistencije, ali i sama korisnost se povećala. Beleži 51 asistenciju za Nikolu Jokića, što je najviše za neki par u plej-ofu. Lebron za Dejvisa je sledeći par, a treći je isti kao i prvi, samo sa obrnutim ulogama - Jokić za Marija.

Nikola je doveo mnoge u stanje čuđenja kada se u "mehuru" pojavio fit, čak i mršav. Agresivniji je, gradi pozicije za svoj šut više nego ranije, što je pokazao i sa 11 vezanih poena u drugom meču protiv Lejkersa.

Nakon četvrte utakmice, može se reći da Mari i Jokić imaju mnogo više sličnosti nego što je to bio slučaj ranije. Iako nekada sami naprave problem, oni su ti koji nađu rešenje za taj problem, a to je upravo ono zanimljivo...

div id="adoceanrsvdcfhklggd">