Kako je Hjuston "ubio" centra i iz toga profitirao

Kada su početkom februara, pomalo iznenađujuće, trejdovali svog dugogodišnjeg centra Klinta Kapelu u Atlantu, a onda u razmeni nekoliko timova iz Minesote doveli Roberta Kovingtona, Hjuston rokitsi su poslali jasnu poruku svima - igraćemo "small ball" i titulu napasti bez centra!

Mišljenja povodom tog radiklanog poteza koji su zajednički povukli generalni menadžer Hjustona Deril Mori i trener Majk Dantoni, bila su podeljena.

Ali krajem istog meseca igra i rezultati koje beleže i prikazuju "Rakete" iz Teksasa pokazuju da je ideja promeni koncepta bila i te kako dobra.

Manje je više

Ulogu centra u startnoj postavi preuzeo je Pi-Džej Taker, koji jeste poznat kao izuzetno dobar odbrambeni igrač sa uvek visokim intezitetom agresivnosti u svojoj igri, ali koji je visok svega 196 centimetara!

Presudnu pomoć u zaštiti obruča Takeru pruža upravo novopridošli "RoKo" (Robert Kovington), koji sa svojim rasponom ruku od 218 centimetara, odličnim fizikalijama i više nego dobrim šutem za tri poena.

Na liniji tog razmišljanja potpisani su i slobodni agenti, iskusni Džef Grin (ponovo u timu sa Vestbrukom i Hardenom sa kojima je kao ruki igrao u Oklahomi) i DeMari Kerol, koji iako daleko od svog "prajma" i dalje mogu ozbiljno da doprinesu takvoj igri Hjustona na oba kraja terena.

Da su maltene potpuno odustali od korišćenja centra iz svoje igre, govori i minutaža talentovanog Nemca Ajzee Hartneštajna i veterana Tajsona Čendlera, koji ni posle odlaska Kapele parket uglavnom gaze samo tokom zagrevanja.

Sipaj, ne pitaj

Već pomenuti kvalitet Kovingtona iza linije za tri poena, u čemu puno ne zaostaju ni Grin, ni Kerol, daju posebnu notu igri.

Naravno, nikako ne smemo zaboraviti ni Danijela Hausa, preporođenog Bena Meklemora, rezervnog plejmejkera Ostina Riversa, veterana Taba Sefološu, a posebno ne verovatno najboljeg, čistog šutera ekipe Erika Gordona, koji je istina ove sezone imao problema sa povredama više nego obično. 

Svi oni nabrojani izuzetno profitiraju od stila igre, koji je, čini se, tek sada "legao na svoje", a čija je osnova ta da iz individalne kreacije dva najbolja igrača tima - Rasela Vestbruka i Džejmsa Hardena.

Naime, svi "ostali" vrlo često dolaze u situaciju da nakon "skupljanja" ili rotiranja protivničkih odbrana prilikom napada Ol-star dvojica ostaju sami ili u dobroj prilici da loptu "puste u protok", te da neko od njih dođe u vrlo dobru, skoro pa zicer situaciju za pogodak iza linije od 7.24 metara, s obzirom da i za njih poludistanca ne postoji.

Podatak da su od velikog zaokreta i izbacivanje centra iz upotrebe na skoru 10-2, a da imaju stopostotnu uspešnost (10/10) kada timski ubace 20 ili više trojki na meču, suštinski pokazuje da sve to vredelo.

Kada se na to pridodaju podaci koji ukazuju da je poboljšan ofanzivni rejtig tima (sa 114.4 na 116.9) i poboljšan timski procenat šuta iz igre (sa 53.7 na 55.1%), opravdanost promena je vrlo jasna.

MVP nivo Vestbruka

Novi sistem igre izuzetno prija Raselu Vestbruku.

Nekadašnji MVP lige se od napuštanja svoje Oklahome i dolaska u Hardenov Hjuston dugo tražio, ali je uz evidentan prolazak perioda adaptacije na novu sredinu upravo on pokazao najveći napredak u igri sa niskom postavom.

Ras važi za najboljeg igrača u ligi kada je reč o "napadanju prostora". A odlaskom Kapele, koji je poslednji meč u dresu Rokitsa odigrao 29. januara, i "širenjem" napada supereksplozivni Vestbruk dobio je mnogo više prilike da radi ono što najviše voli i najbolje radi - da napada reket protivnika.

I u njegovom slučaju brojevi su neumoljivi i savršeno oslikavaju pozitivne promene. 

Do odlaska Kapele on je beležio 26,3 poena po meču uz šut iz igre 52%, a sada je na prosečnih 33 poena, uz 57% šuta iz igre.

Uz to, Rasel Vestbruk je jedan od najboljih u ligi po procentu šuta iz reketa, gde je ipak očekivano da dominanti budu visoki igrači, odnosno centri i krilni-centri.

Hardenova pretnja Janisu 

No, nije Vestbruk jedini koji je individualno drastično napredovao u novonastalim okolnostima. Slična je situacija i sa Džejmsom Hardenom, najozbiljnijim takmacom Janisu Adetokumbu u trci na MVP nagradu.

"Brada" u poslednjih (nepunih) mesec dana ubacuje u proseku 33,2 poena, deli 7,7 asistencija i ima odličnih 66% šuta iz igre. 

To ga, uz sve bolji skor tima i napredak na tabeli Zapadne konferencije, vraća u vrlo ozbiljno razmatranje za nagradu namenjenu najkorisnijem igraču lige, gde trenutno vodi Grk Adetokumbo, a od nagrade ne odustaju ni Lebron Džejms, Luka Dončić, Entoni Dejvis, Kavaj Lenard...

Ta trka je zapravo i dalje neizvesna, ali je zato izvesno da je je novi Hjuston, sa sve boljim Vestbrukom i Hardenom, jedan od najozbiljnijih i vrlo legitimnih kandidata za NBA prsten, a trenutno zauzimaju četvrto mesto na Zapadu sa vrlo malim zaostatkom za trećeplasiranim Klipersima i drugoplasiranim Nagetsima, ali i ne prevelikim za trenutno prvim Lejkersima.

Marko LjUBOMIROVIĆ (LjubomirovicM)