Да, нажалост, истина је – полудистанца је мртва!

Они коју на кошарку гледају само као на вид забаве можда разлику нису ни преметили, али она је баш, баш велика.

О чему се заправо ради?

Почетком века и миленијума, односно почетком 2000-их, у НБА лиги постојала је "институција" полудистанце, односно шутева са дела терена који су унутар линије за три поена, али ван рекета.

Они су уз реализацијом под кошем били највећи извор поена, док је тројка била терцијарни сектор.

У таквој констелацији снага међу врстама шута, можемо посматрати успон и развој Кармела Ентонија, који се од доласака у лигу после чувеног драфта 2003. године (изабран као трећи иза Леброна и нашег Дарка Миличића) профилисао као одличан "mid-range" шутер, односно поентер са полудистанце.

Таква игра истина није му донела тимске успехе, али јесте место у најбољем тиму рукија, односно дебитаната 2004. године, а девет година касније и титулу најбољег стрелца лиге (2013), када је носио дрес Њујорка.

А онда негде у то време креће велики успон "run and gun" кошарке, коју је боље од Дантојевог Финикса са средине прве деценије XXI века боље имплементирао Голден стејт средином друге.

Поред те промене и наметања таквог стила игре као пожељног, али и доминантног, Стеф Кари и Клеј Томпсон су шут за три поена довели готово до савршенства.

Наравно, ту се мора споменути и Џејмс Харден, који рецимо ове сезоне има нестварних 13,6 покушаја иза линије од седам метара (!), а погађа 5,3.

У поређењу са најбољим шутером са дистанце са почетка миленијума Рејом Aленом, то je готово дупло више (7,7 покушаја и 3,3 поготка у сезони 2001/02).

Центар је сада нешто друго 

Промена игре и важност шута за три поена одражава се и на високе играче, којима више није довољна леђна техника и заштита обруча да би се сматрали елитним, или уопште корисним.

Мајк Мелоун, потенцијални нови члан стручног штаба репрезентације Србије, недавно је изјавио да је Никола Јокић готово неодбрањив када поред свега што ради погађа и тројке.

Добар пример промене игара високих је и центар Милвокија Брук Лопез, који је ове сезоне готово избацио уз употребе своју и те како добру игру под кошем, и често "виси" на врху капице и одатле тражи своје поене, док центар Лејкерса Двајт Хауард, који је такође посматран као сила под кошем због своје конституције, ове сезоне са Лејкерсима на скоро 60 одсто успешности у шуту са дистанце.

Тај тренд је лоше утицао и на каријеру "јунака" из првог дела текста, Кармела Ентонија. Он је након раскида сарадње са Хјустоном и претходно не баш добре епизоде у Оклахоми, равно годину дана био без ангажмана у НБА.

На послетку, узели су га Трејлблејзерси из Портланда. Можда и због "апдејта" који је током паузе Мело урадио.

Наиме, на питање америчких колега на чему је највише радио током принудног одмора, бивши студент универитета Сиракјуз је одиговорио: "На шуту за три поена" и тако индиректно рекао једну велику НБА истину данашњице: Полудистанца је мртва.

Мада се са тим не би сложио његов саиграч из Портланда Си Џеј Мекалум. А вероватно ни саиграч из репрезентације Демар Дерозан, који се сматрају за "последње Мохиканце" примарне употребе шутева са полудистанце у "новој" НБА лиги.

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (LjubomirovicM)