Barsa preporođena, šta je to Ćavi magično promenio u katalonskom klubu

Ćavijev "medeni mesec" u Barseloni je prošao, a katalonski klub još uvek igra sjajno i beleži zapažene rezultate.

"Blaugrana" je u poslednja četiri meseca, koliko je legenda kluba na klupi, uspela da se popne sa sedmog na treće mesto u domaćem prvenstvu, a u Evropi koliko-toliko povrati status giganta i ulije dozu straha protivnicima i izvuče iz njih poštovanje.

Govorilo se da će za tako nešto Ćaviju biti potreban čarobni štapić i da se nekadašnji fudbaler neće proslaviti na klupi svog voljenog tima.

"Lutkar" kako su ga nekada zvali, ponovo je povezao redove svoje ekipe, ovoga puta sa klupe i učinio da Barselona ponovo izgleda kao Barselona.

Prognoziralo se da će Ćavi na klupi Barse proći slično kako su prošli njegovi nekadašnji rivali na terenu: Pirlo, Lampard, Solskjer, Gatuzo, ali za sada legenda katalonskog kluba odoleva svemu i prkosi prognozama.

Mnogi se pitaju šta je to Ćavi konkretno promenio u Barsi, tačnije šta to nije pošlo za rukom Setijenu i Kumanu, pa jedan od najvećih klubova na svetu ponovo liči na sebe.

Odnos prema klubu

Pre svega, Ćavi je znao da jaki temelji u vidu discipline u klubu moraju biti postavljeni. To je nešto što je najviše falilo njegovim prethodnicima.

Uvedena su brojna pravila i disciplinske mere koje su morale da se poštuju od prvog dana Ćavijevog dolaska.

Treninzi na koje se dolazi nekoliko sati pre vremena, režimi ishrane, način života i odnosa prema saigračima i klubu je ključ u Barseloninim dobrim rezultatima.

U klubu nije ostao niko ko nije bio spreman da se potpuno posveti Barsi, naporno trenira i radi najbolje za njeno dobro, a pritom ima ogromnu platu

Tako smo videli rastanak sa mnogim igračima, među kojima su (Grizman, Kutinjo, Pjanić...), ali i smanjenja plata na koje su pristali pojedini fudbaleri.

Zato danas možemo da vidimo igrače koji daju poslednje atome snage na terenu, voljni su da promene svoju poziciju, minutažu, čak i ličnost, zarad dobrobiti kluba. 

Odnos sa veteranima 

Fudbaleri koji su dugi niz godina u Barseloni bili su njena rak-rana proteklih godina. 

Partije koje su pružali Pike, Buskets, Alba, Roberto i drugi, poslednjih godina bile su daleko ispod njihovog proseka i daleko ispod zadovoljavajućeg.

Smatralo se da se njihov status mora promeniti, da ne mogu oni biti iznad ostalih igrača i da je možda najbolje da ih se Barsa oslobodi.

Generalno mišljenje je bilo da će pomenuti fudbaleri biti samo još gori, kada na klupu sedne njihov nekadašnji saigrač, te da će tek onda moći da budu potpuno opušteni, jer imaju kredita i poznanstva sa trenerom.

Ispostavilo se da je situacija potpuno obrnuta. 

Odnos prema klubu i igri koji pokazuju kapiteni Buskets, Pike i Alba, podignut je za mnogo nivoa.

Deluje da je upravo to što im je Ćavi do pre koju godinu bio kapiten i saigrač, probudilo svest i nateralo ih da iako u poznijim igračkim godinama, pruže najbolje partije u poslednjih mnogo godina.

Svesni svojih mogućnosti, limita i godina, pomenuti trojac pravi je primer klincima i novim generacijama Barsinih talenata, pred kojima je zadatak nošenja tereta ovog kluba. 

Uloge nesnađenih igrača

Kada je Frenki de Jong dolazio u Barselonu, bilo je očigledno da je ona pravi izbor za takvog fudbalera.

Poznato je da fudbaleri Ajaksa, u sebi imaju deo Barselonine DNK, koju je usadio Johan Krojf i da ne bi trebalo da Frenki ima ikakvih problema u novoj sredini.

Tako je i bilo na početku, ali je onda usledio period u kojem se ovaj sjajni holandski veznjak potpuno izgubio u Barsi.

Utisak je da je ulogu u tome igrao i odlazak Lionela Mesija, ali i psiha i samopouzdanje igrača, koji su se u velikoj meri promenili zbog rezultata i stanja u klubu. 

Nakon dužeg vremena, Frenki je ponovo u sjajnoj formi i njegovi potezi i kontrola sredine terena su prava poslastica za oči.

Ćavi mu je dao znatno drugačiju ulogu, u kojoj se Holanđanin nalazi bliže golu rivala, veća je pretnja i to je bio pun pogodak.

Frenki je neko ko igra od jednog do drugog šesnaesterca, svuda je po terenu, ubacuje se između redova, pronalazi saigrače, čita protivničku odbranu i cepa je na dva dela.

To pokazuje i povećan broj asistencija i golova, a utisak je da je bilo još malo sreće i koncentracije u završnici, da bi brojevi još drastičniji skočili.

Pored De Jonga, na pragu reforme je i Seržinjo Dest. 

Nesnađeni holandski Amerikanac bio je na pragu odlaska iz kluba, ali su Ćavijeve instrukcije, rad sa Danijem Alvešom i drugačija igra Barselone učinili da Dest pronađe sebe i bude na raspolaganju i od pomoći ekipi.

Iako se njegov učinak i promene još ne primećuju u velikoj meri, ono što je uočljivo jeste njegova poboljšanje u defanzivi, ali i sve veći doprinos u napadu.

Usman Dembele je neko ko izaziva pomešana osećanja u Barseloni. Postoje ljudi koji ga obožavaju, ljudi koji ga mrze, kao i oni koje iznervira, ali koji veruju u njegov potencijal.

Nećemo se sada baviti prednostima i manama ovog fudbalera, pošto ih ima pregršt, ali ono čime hoćemo jeste činjenica da se Usman po prvi put oseća kao deo kluba, da po prvi put ima poverenje trenera i da je to rezultovalo periodom u kojem je najviše doprineo klubu.

Iako će on najverovatnije napustiti klub na leto kao slobodan igrač, Ćavi je odlučio da ne posluša upravu, sa Đoanom Laportom na čelu, i ne zakuca Dembelea za tribine već da izvuče najbolje iz njega.

Možda će to naterati talentovanog Francuza da ostane u klubu, možda i neće, ali je sigurno da je Ćavi bio pametan da iskoristi ono što je tu, dok je tu. 

Prelazni rok 

Ono što je najuočljivije u skorašnjim partijama Barselone jeste učinak nedavnih pojačanja.

Nije isto kada napadački "trozubac" čine Ez Abde, Feran Đutgla i Ilijas Ahomah, kao i kad su tu Feran Tores, Obamejang i Adama Traore.

Treba napomenuti da je Ćavi, za razliku od prethodnika na klupi Barse, dobio nešto oslobođenije ruke i više poverenja od uprave, ali da je to znao da ceni i iskoristi.

Barselona se znatno pojačala u zimskom prelaznom roku, pogotovo u napadu, Ćaviju su ispunjene neke od želja i odmah se video napredak.

Obamejang je eksplodirao u napadu golovima i prisetio se kako je to biti rasni napadač.

Feran je dokazao da poseduje klasu, poznavanje prostora i pronalaženje načina da stvori šansu (fali mi još samo da neku iskoristi).

Adama je odrastao, porastao (neverovatno) i rešen je da ovaj mandat u Barseloni bude znatno više upamćen nego prošli.

Za mesec dana upisao je četiri asistencije, što je više nego što je bio slučaj u proteklih nekoliko godina u Vulverhemptonu.

Ono što može radovati navijače Barselone, jeste sve bolje finansijsko poslovanje kluba.

Pristižu novi sponzori, dug se smanjuje, a otud i više novca za transfer politiku.

Barselona sjajno prati tržište igrača, pa će tako vrlo verovatno svoje redove pojačati dovođenjem Kristensena, Aspilikuete i Mazrauija, odbrambenog trojca koji bi u Barsu došao bez izdvajanje novca za transfer.

To ostavlja vrata za letnju bombu koju spremaju Ćavi i Laporta, a mnoge glasine govore da je ta bomba napadač Borusije Erling Haland, koji je već kupio kuću u Španiji i čiji agent veoma dobro poznaje i poštuje predsednika Barselone. 

Bilo kako bilo, pred Barselonom je znatno svetlija budućnost od predviđene.

Klub je dotakao svojevrsno dno, bio bliži ispadanju iz La Lige nego li prvom mestu, ispao iz Lige šampiona u Ligu Evrope i u finansijskom dugu preko jedne milijarde evra.

Ipak, iz svega toga Barselona izlazi dignute glave.

Pronašla je trenera koji razume kako klub diše i koji trasira svoj put ka najboljim stručnjacima na svetu. 

Na već talentovane momke kakvi su Pedri, Fati i Arauho, isplivali su neki novi klinci, poput Gavija, Nika i Ilijasa pred kojima je svetla budućnost.

Iako nepopularna, doneta je i bitna odluka o pronalaženju novih sponzora na dresovima, kao i prodaja imena stadiona, čime će Barselona dobiti sredstva kojima će moći da se bori sa najboljim evropskim klubovima na tržištu, ali i radi na izgradnji najlepšeg i najvećeg stadiona na svetu.