Vasilijević demantuje Sakija – Milanezi se uplašili grotla Marakane, nisam namerno udario Donadonija

Arigo Saki je u svojoj autobiografiji "Besmrtni" izneo niz negativnih komentara na račun crveno-belih tokom ponovljene revanš utakmice sa Milanom 1988. godine, a jedan od aktera te, sada već legendarne utakmice Goran Maza Vasilijević ispričao je za RTS "svoju stranu priče" i tako demantovao navode italijanskog trenera.

Saki je bio vrlo oštar u opisivanju okolnosti vezanih za utakmicu odigranu 10. novembra 1988. godine na beogradskoj Marakani, "prisetio" se kako je na terenu i tribinama najvećeg srpskog stadiona vladala "neprijateljska atmosfera", a samog Vasilijevića optužio da je sa namerom povredio Roberta Donadonija.

Šta su očekivali u grotlu Marakane?

U prvoj utakmici odigranoj u Milanu, u okviru drugog kola Kupa šampiona, rezultat je bio 1:1, da bi u revanšu Zvezda vodila sa 1:0, ali je meč prekinut zbog magle, pa se sledećeg dana igrao novi duel dva buduća šampiona Evrope. Treći duel završen je 1:1, Milan je slavio posle boljeg izvođenja jedanaesteraca, a te sezone, kao i naredne, italijanski gigant osvojio je tadašnji Kup šampiona. 

Oni su bili stvarno veliki tim u to vreme i tu nema diskusije. Mi smo tek pravili veliki tim, bili smo mlada ekipa, u stvaranju. Iz tog tima je sigurno nas pet-šest igralo kada smo postali šampioni Evrope i sveta. Kada smo igrali prvu utakmicu u Milanu, oni su se ponašali nadmeno, bezobrazno, jer su mislili da će nas razbucati. A onda su spasavali živu glavu da ne izgube. Završeno je 1:1.

Drugu utakmicu oni nisu prišli našem golu, nisu šutnuli na gol. Mi smo vodili sa 1:0, imali su crveni karton i magla ih je spasla da oni ne ispadnu tada. U trećoj utakmici su poveli, mi smo izjednačili, borili se, sve smo dali od sebe da dobijemo veliki Milan. Nisu nas oni pobedili, na sreću su prošli, isto smo tako mi mogli da prođemo. Čestitali smo jedni drugima i kud koji, mili moji.

Saki je veliki trener, taj Milan je bila velika ekipa. Igrali su u to vreme najbolji igrači, što Holanđani, što Italijani i tu nema spora. Međutim, to što je izneo Saki su gluposti, pogotovo to da sam udario Donadonija i glavom i rukom i laktom, možda sam ga i nogom udario na kraju, onda sam Supermen ako je sve mogu da stignem u tom momentu.

Što se tiče publike isto, 'neprijateljski nastrojena', pa tih 100.000 ljudi je navijalo za Zvezdu, neće valjda za Milan. Mi smo išli da dobijemo Milan, i dobili smo ih prvu revanš utakmicu, ali ih je magla spasla.

Ta priča, neprijateljska atmosfera, ja njega udario laktom, to je totalna glupost. Igrali smo sportski, čvrsto, muški, trdo na loptu... U svaki duel smo išli maksimalno, nismo dali 100 odsto – išli smo 200 odsto. Takve utakmice jedino možeš da igraš tako, ne može labavo. Šta su očekivali, da ćemo da se sklonimo i da nas dobiju? Ni sa jednim igračem Milana nisam imao sukob, u sve te tri utakmice. Ispade da su oni izašli da igraju fudbal, a mi naoružani do zuba.

Ne verujem da je to za zviždanje istina. Zvezdini navijači nikada nisu zviždali igraču koji ima povredu ili problem. Pogotovo ne u toj situaciji, gde se videlo da se ne radi o običnoj povredi. Meni je bilo teško, ali to su neke situacije koje se događaju i dan-danas. Ne igramo badmington ili šah.

Cela Evropa je bila u šoku što se uopšte igrao treći meč. Mi smo ih tu drugu utakmicu dobili, magla ih je spasla. Oni su zapravo bili u panici, bili su u stresu zbog 100.000 ljudi, jer su prvi put osetili grotlo Marakane. Oni to nisu doživeli u životu, to ne mogu da dožive sem na Marakani. Oni su bili preplašeni od te atmosfere, mislili su da su mnogo veliki, ali smo ih spustili na zemlju. Adrenalin je bio visok od želje za pobedom.

Sudar sa Donadonijem

Saki u svojoj knjizi navodi da su igrači Zvezde bili izuzetno grubi, čak je optužio Vasilijevića da je namerno udario Donadonija, a navijače crveno-belih da su zviždali objavi zvaničnog spikera da je igrač Milana u bolnici i da se uspešno oporavlja, smatrajući to negodovanjem publike zbog dobrih vesti.

Lepo se vidi na slici, gde ležimo i Donadoni i ja, sudarili smo se glavama – apsolutno nije bilo namere. Došlo je do duela, događa se i dan-danas da se sudare igrači glavama. Nikada nisam išao da nekog udarim, povredim, jednostavno smo obojica išli na loptu. Mogla je da bude i obrnuta situacija, ali, nažalost, njemu se to dogodilo.

Kada smo pali i on i ja, postoji slika gde obojica ležimo, naš doktor je prišao meni, njihov doktor Robertu. Kada sam došao sebi rekao sam doktoru da ide kod Roberta, jer je očigledno bilo da mu nije bilo dobro. Njihov doktor i maser su se uplašili. Pokojni doktor Nešović kasnije mi je rekao da mu je on polomio vilicu, kako bi mu izvadio jezik i pomogao da prodiše, a da to nije bila posledica mog udarca. Mi smo se udarili, čini mi se, čelo o čelo.

Dan-danas, da se ista situacija dogodi, isto bih išao u duel i isto bih uradio. Nemam za šta da se pravdam, jednostavno sam išao na loptu.

Susret u bolnici

Vasilijević je posle utakmice, u pratnji trenera Branka Stankovića, otišao u bolnicu kako bi obišao povređenog Donadonija, a njihov susret prošao je u sportskom tonu, bez zle krvi.

Posle utakmice sam otišao pravo u bolnicu, da je bilo nešto kao što Saki priča, sigurno ne bih otišao da posetim Donadonija. Otišao sam da obiđem sportskog kolegu, isto je to moglo i meni da se desi. U bolnici smo pričali, izgrlili se, nikakve zle krvi nije bilo. 

Otišao sam u bolnicu, pričali smo, sportski sam mu se izvinio. A nemam ni za šta da mu se izvinjavam, on je isto išao u duel kao i ja. Ali sam mu se izvinio zato što je on lošije prošao. Najnormalnije smo pričali, pozdravili se, izljubili se, čestitao sam mu što su prošli dalje.

Sve je bilo u sportskim okvirima, nije bilo nikakve zle namere – to što priča Saki totalno je suludo. Donadoni je i sam rekao da su mu ljudi, koji su bili krevet do njega u bolnici, pomogli. Samim tim, to navodno neprijateljsko raspoloženje nije istinito. Jednostavno, svi sportisti žele da pobede.

Iskreno, ovo je prvi put za sve ovo vreme da sam čuo da je neko izneo tako nešto što nema veze sa životom. Pa, Dejo je bio u Milanu četiri godine, rekao bi mu neko nešto, nikada niko nije pominjao tu utakmicu u negativnom kontekstu. Samo su rekli da je bila velika utakmica, u stvari sve tri su bile velike utakmice. Potpuno sportska priča.