Čitaj mi!

Danijele Masaro za RTS: Zvezda je klub kojem sam se oduvek divio

Danijele Masaro stiže par minuta pre zakazanog termina za intervju. Elegantan, sa crnom maskom na kojoj je grb kluba Milan. Želi da skine masku ali ga obaveštavaju da to nikako ne može čak ni pred kamerama. Prešao je 100 kilometara i stigao u svoju kuću, kuću fudbalskog kluba Milan ne bi li popričao sa nama o svojoj legendarnoj karijeri i predstojećoj utakmici između njegovog kluba i Crvene Zvezde.

Za Masara, Milan je druga kuća. Pre mnogo godina, kada bi kretao iz svoje kuće, znao bi da ide u Milanelo gde je trenirao i gradio buduće pobede. Danas ima sreću, pošto je okačio kopačke o klin, da radi u ovoj slavnoj kompaniji.

Kada smo kod patika, izložene su ovde u Muzeju.

"Da, moje patike se nalaze u ovom muzeju i činjenica da su ih tu stavili svakako da nešto znači. Moje ime je zapisano u istoriji ovog fantastičnog kluba, mog kluba za koji sam navijao još dok sam bio dete i moj san je bio da obučem njihov dres. I sanjao sam da podignem kup 'velikih ušiju'. Dao sam dva gola u Finalu Lige šampiona u tim patikama. Malo igrača može da se pohvali time."

Da li vam sve to danas nedostaje?

"Ja sam shvatio da sam imao fantastičnu karijeru i da sam mnogo toga uradio tek onda kada sam prestao da igram fudbal. Mislim da sam zaista ostavio za sobom lepa sećanja i da sam učinio dobre stvari. Mislim da smo našim navijačima poklonili zaista divne emocije, bilo je to deset predivnih godina u kojima smo osvojili sve što smo mogli, kako u Italiji tako i u Evropi, ali i u svetu. A najlepša stvar su bili aplauzi na svim stadionima sveta, ne samo na San Siru."

Kad govorimo o stadionima, danas su oni bez publike.

"Teško je bez publike. Možda nekom igraču ide na ruku da ih nema jer nema ni zvižduka publike ali kako te ta publika nosi je nešto neverovatno. Zviždali su i meni, to je normalno u sportu, ja imam sreću da mogu i danas da odem na stadion ali bez ljudi zaista izgleda nerealno i iskreno se nadam da ćemo uskoro svi zajedno moći da se vratimo na stadione jer onima koju su na terenu nedostaje 12. igrač."

Hoćete ići na San Siro da gledate utakmicu sa Crvenom Zvezdom?

"Naravno da hoću. Nisam bio prisutan one godine koja je ostala zapamćena po magli jer me je Arigo Saki poslao u izgnanstvo devet meseci u Rim ali sam svakako navijao za moj tim, sećam se i finala u Barseloni, bio sam u Rimu sa prijateljima i navijao sam... Crvena Zvezda je klub kome sam se oduvek divio. Sećam se kada sam prvi put igrao sa ekipom ispod 21 godinu, to je bio tim tadašnje Jugoslavije, doživeli smo takav poraz koga se sećamo i dan danas jer igrači su bili vanserijski, neverovatan talenat. Eks Jugoslavija i sada kada se podelila, ima neverovatne sportiste, to pokazuje i činjenica da u celoj Evropi igraju fudbaleri iz te zone koji su neverovatni i ostavljaju važan trag."

Kog bi igrača sa tih prostora izdvojili?

"Ja sam igrao sa Bobanom, sa Savićevićem, sećam se da sam nekada hteo da ga izudaram jer da sam ja imao njegov kvalitet i njegov talenat, uz moju tvrdoglavost i upornost, moju snagu i žrtvovanje, mislim da bi on osvojio tri Zlatne lopte. Ali on se prosto zadovoljavao time da nam pokaže zaista izvanredne stvari, ali mislim da je mogao mnogo, mnogo više. Bio je moj klupski drug, zaista neverovatan igrač i to je pokazao od prvog dana kada je stigao u klub. Kada je imao volje pokazivao je da je u stanju da uradi velike stvari i da bi ga tada zaustavili bilo je potrebno upucati ga jer niko nije mogao da mu parira."

Kakva je po vama bila utakmica Zvezda Milan u Beogradu?

"Ono što me je najviše impresioniralo, gledajući tu utakmicu, jeste da igrači Zvezde nikada ne odustaju, imaju zaista dobre mlade igrače i neverovatan karakter. To je pokazala i činjenica da su uspeli da izjednače u poslednji čas i upornost njihovog trenera dokazuje njegovu odlučnost i snagu. Stanković je za vreme svoje karijere fudbalera u igri znao da se istakne i napravi razliku, izdvajao se, on je zaista pobedio mnogo puta, tako da mi je neobično da ga sad vidim na klupi a da ne može da se izrazi kao nekada, video sam ga prilično nervoznog fubalski govoreći naravno, ali mi je bilo drago da ga vidim i u toj ulozi."

Šta najviše pamtite iz vaše karijere?

Telefonski poziv Adrijana Galijanija da mi kaže da iz Monce idem u Fjorentinu, kao i onaj dan kada je Berluskoni kupio Milan i zvao me da me pita da li želim da pređem u klub. Odmah sam rekao da. Zatim, prvi put kada sam ušao na Milanelo, prvi put kada sam obukao dres ali to je pogrešna reč, eufemizam, ta majica je moja druga koža... Zatim i momenti kada bismo svake godine pobeđivali u važnim mečevima sa ovom majicom. Tako da imam zaista puno trofeja i moje ime je upisano u istoriju ovog kluba."

A postoji li nešto za čim žalite ili biste uradili potpuno drugačije?

Ima utakmica koje bih i sada ponovo odigrao iako nisam baš u formi. Ali fudbal je divan sport, svaka čast pobednicima, a mi smo puno puta pobedili jer se nismo zadovoljavali sa postignutim rezultatom već bi mislili o tome kako da to ponovimo ili, kao što se i dogodilo, da budemo poraženi ali istovremeno da se podignemo, opet krenemo napred i da probamo da naredne godine pobedimo one koji su nas prethodne porazili."

Kakva će utakmica večeras biti između Milana i Zvezde?

"Što se Milana tiče, igrači treba da pristupe igri bez razmišljanja o tome kako je bilo u Beogradu. U ovom momentu klub i pored možda nedostatka snage koji je normalna i fiziološka stvar, uz pravi pristup meču iako su u prednosti obzirom na rezultat prve utakmice, ne treba samo na to da se oslanja jer Crvena Zvezda nema šta da izgubi i došli su ovde da daju sve od sebe kao što smo i mi navikli da igramo i dugo vremena smo bili prvi dugi niz nedelja u italijanskom šampionatu. Dakle normalno je da je došlo do pada fizičke snage, došlo je do dosta povreda i ne treba potceniti ovu utakmicu već je treba odigrati kao da krećemo od rezultata 0:0 i igrati onako kako smo igrali do pre nekoliko nedelja, dakle kao tim, jer je upravo to ono što je izdvojilo klub u ovim dugim mesecima."

div id="adoceanrsvdcfhklggd">