Porodični obračun na trci u Monci

Predigra koju smo gledali minulog vikenda nije bila preterano uzbudljiva, ali je makar ishod intrigantan, jer će na današnjoj trci Verstapen - koji je u petak na kvalifikacijama pod naletom brzih Meklarena jedva sačuvao treću startnu poziciju za subotnju sprint trku - po prvi put u karijeri na Monci startovati sa prve početne pozicije.

Da bi dobili takav ishod, bilo je potrebno da se - osim Maksove nesumnjive veštine - složi i pomalo filmski niz slučajnosti koji uključuje: odluku koju je mnogo pre ovog vikenda donela Formula 1 (da se baš u Monci vozi druga sprint kvalifikaciona trka), odluku koju je u petak doneo Mercedes (da se Botasu promeni motor), te grešku koju je u subotu napravio Luis Hamilton, o čemu će par reči uslediti vrlo brzo. Ali, krenimo redom.

Bilo bi odveć lako odbaciti ideju o sprint trkama samo na osnovu onog što smo juče videli jer se sve vredno pomena izdešavalo u prvom kilometru prvog kruga. Jedno loše podešeno kvačilo te sledstveno proklizavanje točkova i jedan nespretan prolazak kroz šikanu Retifilo koji nam je par sekundi kasnije poprilično plastično demonstrirao značaj aerodinamike prednjeg krila. I to bi otprilike bilo to.

Za jedne, subotnja „trka" je bila dosadna i ne donosi ništa ni vozačima ni gledaocima. Za druge, to što će Hamilton - žrtva onog loše podešenog kvačila na startu - sutra krenuti tek kao četvrti, a Gasli - koji je nakon naoko laganog dodira sa Meklarenom ostao bez prednjeg krila - sa začelja pokazuje svu besmisao „sprint" kvalifikacija: isuviše rizika za relativno mali dobitak. Još kada smo na Silverstonu prvi put upoznali sprint trku apelovao sam da ne donosimo prerano zaključke, već da makar prvo sačekamo da vidimo kako će taj eksperiment do kraja izgledati, za šta će nam sledeća prilika biti u Brazilu.

I u skladu sa tim, neću komentarisati kritike koje Formula 1 od juče trpi. Ali moram da prokomentarišem onu treću, srećom malobrojnu grupu, koja je svoju kritiku fokusirala na pogrešnu adresu. Na one koji lakonski kažu „to vam je Monca", te dodaju kako se tamo posle prvog kruga uglavnom ništa ne dešava, te da će tako biti i danas.

„To vam je Monca" imamo pravo da kažemo samo ako pričamo o najbržoj, najstrašnijoj, najpoštovanijoj i najpoznatijoj trci na svetu. Nadimak „Katedrala brzine" nije tek tako nastao, jer Monca jeste mesto koje je dizajnirano i napravljeno da bi se tu - uz dužno poštovanje ovalima, koji su ipak jedna druga kategorija autodroma - oduvek vozilo najbrže na svetu, a zbog svoje istorije, svega što smo tamo videli, a naposletku i zbog duhova one pedeset dvojice vozača, među njima i par svetskih prvaka, koji će zauvek lutati inače tihim kraljevskim parkom uspavanog gradića nadomak Milana i sakralno mesto hodočašća svakoga ko se smatra poštovaocem auto trka, a naročito Formule 1.

Samo zbog te male skupine sklone nipodaštavanju svete staze mora se reći. Da, jučerašnji sprint nije bio naročito uzbudljiv, ali današnja trka ne mora nimalo da bude nalik onome što smo juče gledali. Jer ono što sprint trku čini dobrom idejom - odsustvo taktičkih igara i čisto trkanje od starta do cilja - je u isto vreme i loša ideja jer dobro osmišljen plan odlaska na zamenu guma, te pravilan izbor mešavine za svaki segment trke, itekako može da ima uticaja na konačni poredak, odnosno da trkanje učini uzbudljivijim nego što je to juče bio slučaj.

Uostalom, kako može biti unapred dosadnom proglašena trka na kojoj će Verstapen - taj beskrajno talentovani, brzi, drčni destabilizator učmalog poretka koji u prethodnih sedam godina vlada u Formuli 1 - koji ne samo da nikada nije startovao prvi na Monci i nikada nije pobedio na ovom svetom asfaltu, konačno dobiti priliku da makar postane najbolje plasirani Verstapen na Katedrali.

Tu čast i dalje ima Maksov otac Jos, koji je sada već davne 2000. godine, za volanom nejakog, narandžastog Erouza, stigao do četvrtog mesta, u tragičnoj trci koju pre svega pamtimo po bizarnom incidentu iz prvog kruga koji na užasan način dezavuiše ceo „to vam je Monca" kamp. Tog sunčanog septembra pre 21 godinu, strašna staza je još jednom pokazala svoje drugo lice kada je na ulazu u Varijantu dela Rođa, sudar dva Džordana izazvao lančanu reakciju koja je izbacila iz trke Frencena, Trulija, Barikela, Kultarda, de la Rosu i Herberta. Nažalost, otkačeni prednji desni točak Frencenovog automobila je nakon leta kroz vazduh pogodio trideset trogodišnjeg vatrogasca, Paola Gislimbertija koji je do današnjeg dana ostao - nadam se zauvek - poslednja žrtva ove divne i užasne staze.

U šampionatu koji ispoljava neočekivano volatilan karakter, gde iz vikenda u vikend prednost prelazi čas na Verstapenovu, čas na Hamiltonovu stranu, startni poredak u kojem vozač koji na ovakvom tipu staze ima najbrži automobil a kreće tek iz drugog reda obećava sve samo ne dosadnu trku. Zbog toga, bez obzira da li ste Maksov ili Luisov navijač, ili možda zadovoljstvo pronalazite u herojstvu pilota koji ove godine igraju samo naoko sporedne uloge, ne slušajte neznalice već dajte šansu Monci, mestu gde nikad ništa nije unapred poznato.