Monte Karlo, dobar za paradu i najgori za trkanje automobila

Složićete se da u svetu auto trka ništa, ali baš ni približno ništa ne izgleda tako seksi kao prizor trkačkih automobila na ulicama blistavog Monte Karla.

Bez obzira da li su u pitanju fotografije ili pokretne slike, kako one crno-bele tako i još više one u koloru, da li je na njima mediteransko sunce ili pljušti kiša, nebitno da li se između kamenih zidova, raskošnih palata, solitera, jahti i mora probija zeleni Lotus iz šezdesetih, crveno-beli Meklaren iz sedamdesetih, svetlo plavi Ližije iz osamdesetih, crveni Ferari iz devedesetih ili bilo koja od modernih mašina.

Ali - tradicionalisti oprostite - iz godine u godinu me sve više kopka isto pitanje: da li je to zaista dovoljan razlog da i dalje postoji Velika nagrada Monaka?

Nije to nova dilema, još od sredine sedamdesetih kada je Formula 1 otkrila malignu moć aerodinamike a automobili počeli da bivaju sve širi najčuvenija trka na svetu je počela da dobija kritičare na kakve do tada nije navikla.

Ako izuzmemo one koji su još od 1929. iz bezbednosnih razloga protiv trkanja na uskim ulicama Kneževine - a budimo iskreni, za njihovo mišljenje nas nikad nije ni bilo briga - prvi pravi kritičari su se pojavili sa potpuno drugačijih pozicija.

Za njih, a broj im raste iz godine u godinu, staza u Monte Karlu jednostavno nije dovoljno dobra za Formulu 1.

Čuven je citat Džejmsa Hanta, koji doduše ne samo da nikada nije pobedio na obali Mediterana, već nikada nije stigao ni do karirane zastave:

„Monako je u stvari tek izložba na točkovima u kojoj se nesrećni vozači trkaju samo zbog sponzora koji vole da se prave važni u ekstravagantnom okruženju. Bolje bi bilo da umesto toga organizuju paradu."

Dosta cinično od strane plejboja-svetskog šampiona, ali kako godine prolaze zapažam sklonost da se sve više slažem sa takvom ocenom.

Dozvolite da obrazložim.

Prvo, moderni automobili zaista jesu isuviše brzi za Monako.

To što su kocka i tramvajske šine zamenjene vrhunskim asfaltom a klasični ivičnjaci i bale sena ustupile mesto sigurnosnim ogradama je sasvim u redu, bezbednost mora biti prvi prioritet.

Ono što nije u redu je što iz godine u godinu, zbog sve većih brzina automobila staza postaje sve šira - ograde se pomeraju dalje od ivica staze, šikane (kao na primer u St. Devot krivini, ili oko bazena) umesto njih imaju samo virtuelne ivičnjake, dok je krivina ulevo posle izlaska iz tunela beznadežno loše promenjena - kao da u kokpitu ne postoji i leva pedala?!

Uostalom, i sa svim tim promenama, i prosečna i maksimalna brzina u Kneževini su i dalje smešno male pa mi nije jasno koja je poenta takvih izmena?

Drugo, u neko ranije vreme, kada se kalendar pravio prema interesovanju publike a ne prema tome ko je spreman koliko da plati, Formula 1 je mogla sebi da priušti jednu potencijalno nezanimljivu trku godišnje.

Danas, kada smo do guše zatrpani kojekakvim Katalunjama, Sočijima, Singapurima, Hungaroringovima i posebno Abu Dabijima takav komfor više jednostavno ne postoji.

Verni ali lošim godinama napaćeni navijač želi uzbuđenje i neizvesnost a sa pouzdanim automobilima koji se gotovo nikad ne kvare i u odsustvu kiše Monte Karlo to više odavno ne može da priušti.

Treće i ne najmanje bitno, Monako je odavno izgubio mesto u biznis svetu koje je nekada imao. Najveći poslovi se danas sklapaju u Singapuru, jahte su mnogo veće u Emiratima a specijalni sponzorski ugovori samo za određenu trku se mnogo češće sklapaju u Ostinu.

Povrh svega, dok se Liberti muči da timovima podeli profit u visini na koju su isti navikli u Bernijevoj eri, koliko još dugo će Princ Albert imati privilegiju da jedini ne plaća nikakvu nadoknadu za pravo da organizuje trku Formule 1?

Naravno da postoji i druga strana medalje.

Koliko god možda dosadna bila, trka u Kneževini je i dalje vizuelni doživljaj koji je neuporediv sa bilo čim drugim u svetu sporta, dok činjenica da se staza toliko malo menjala tokom prethodnih devedeset godina na specifičan način dodaje određenu patinu sećanju svakog iskrenog ljubitelja Formule 1 na prvu trku koju pamti sa ovog nestvarnog mesta.

U skladu sa tim, nezavisno od gore navedenih (opravdanih?) kritika, i autor ovog teksta je svakog poslednjeg vikenda u maju prikovan za televizijsku sliku, nezavisno od toga da li su na programu tek slobodni trening, kvalifikacije ili sama trka.

Što je kad malo bolje pomislim u stvari još jedan argument u korist starog Džejmsa jer da budem potpuno iskren, sa podjednakom pažnjom bih verovatno pratio i paradu koju Hant predlaže.

Valjda će mi onda zbog toga biti malo lakše kada u nedelju ponovo pobedi Mercedes. Makar će ovog puta imati crveni „oreol" u čast čoveka koji je uvek govorio istinu.

Ili mislite da stara staza možda ipak može prijatno da iznenadi?