Читај ми!

Проблем европске и српске кошарке – Евролига тежи затвореном кругу, али не схвата шта све губи

Најновије одлуке Евролиге, према којој Алба добија двогодишњу, а Бајерн и Асвел дугогодишњу А лиценцу, још једном истичу намере затвореног круга учесника елитног европског такмичења. То може проузроковати огромне проблеме, а један он њих, који већ годинама пролази испод радара, јесте да је све мањи удео домаћих играча у европским клубовима, а поготово оних испод 26 година. Евролига због тога из године у годину пропушта шансу да упозна неке од "бисера" пре него што они оду у НБА лигу (Јокић, Јанис, Порзингис).

Када сам писао о негативном утицају страних играча на српску кошарку (овде можете прочитати тај текст), почевши од Црвене звезде и Партизана, па све до Младости, Колубаре, Новог Пазара, Динамика, Слоге и на крају највише – репрезентације Србије, само се загребала површина проблема који влада у читавој Европи.

Евролига, као најјаче европско кошаркашко такмичење, у великој мери утиче на тај проблем, а њене најновије одлуке су још једном потврдиле и истакле смер у којем се кошарка на Старом континенту креће.

На недавно одржаном састанку Управног одбора Евролиге, донета је одлука да берлинска Алба добије двогодишњу лиценцу за учешће у елитном такмичењу, док су пред добијањем дугогодишње "А" лиценце екипе Бајерна и Асвела.

То значи да ће наведене три екипе имати осигурано учешће у Евролиги, без обзира на резултате и издања против осталих европских клубова, али исто тако и без обзира на успехе или неуспехе у домаћем првенству

Европа без српске и југословенске кошарке – незамисливо

Како се прави затворен круг учесника Евролиге, све смо ближе томе да Србија, али и простор бивше Југославије, полако али сигурно губи место у кошаркашкој европској елити.

То звучи готово немогуће, знајући да је европска кошарка утемељена на успесима српских и југословенских кошаркаша и клубова, као и да је наша земља светски кошаркашки гигант, што је доказивала што кроз историју, што у данашњици.

Проблем је наравно уско везан за природе финансија, што је, обрни-окрени, увек кључни и пресудни фактор данашњице. Међутим, марширајући ка новцу и његовом обрту, Евролига и европски клубови не схватају шта све успут губе и просипају.

Финансијска стабилност је синтагма коју челници овог европског такмичења изнова и изнова помињу и која је звезда водиља ка успеху европских тимова, па се у тражењу те стабилности заборавља традиција, култура и успех нечије кошарке.

Поред очигледног губљења смисла регионалних и домаћих такмичења, говоримо о губитку великог броја талентованих играча, који или не добијају шансу у највећим европским клубовима или уопште немају додирних тачака са Евролигом.

Домаћи играчи на удару

Према истраживању портала RunRepeat (које детаљно можете прочитати овде), број минута који домаћи играчи проводе на паркету у Евролиги се у последње три сезоне смањио за чак 36 одсто у поређењу са прве три сезоне.

Број је још већи када се говори о играчима млађим од 26 година, пошто они проводе чак 66 одсто мање времена играјући за своје тимове.

Огроман пад у минутима домаћих играча бележе Турска и Италија (70 одсто), док једине две земље које дају више времена својим играчима данас него што је то био случај у ранијим годинама Евролиге, јесу Грчка и Француска.

Србија, која је одувек била водећа земља у давању предности домаћим играчима у Евролиги, то више није, пошто се све више окреће странцима.

У последње три сезоне, удео домаћих играча у српским клубовима у Евролиги је 51,7 одсто, што је пад од 31 одсто у односу на раније године.

То се у највећој мери одразило на младе играче, који не могу да дођу до изражаја у највећим домаћим тимовима, те се опредељују за алтернативне опције.

На подручју читаве Евролиге, играчи млађи од 26 година мање времена проводе на паркету – 66 одсто.

У Србији је то 62 одсто, па млади српски играчи играју само 21 одсто доступног времена.

Онда долазимо до проблема са репрезентацијом, узевши у обзир да домаћи играчи више не играју кључне улоге у многим домаћим али и европским тимовима.

Просути бисери

Лука Дончић је једно од највећих откровења и успеха Евролиге, али и наравно европске кошарке генерално.

Словеначки кошаркаш је парктично поникао у Реалу, са којим је први уговор потписао са 13 година, а за који је дебитовао са тек 16 година, чиме је оборио рекорд "краљевског клуба".

Неколико година касније, иако још увек тинејџер, Лука одлази за НБА лигу, где се већ у првим данима доказује као оформљен играч и личност, способан за огромне успехе. 

Дончић је тиме учинио огромну услугу европској кошарци, а примарно Евролиги, о којој се инстантно у већој мери прочуло и "преко баре" и причало као о "првенству одраслих, способних играча".

Након Лукине руки године у НБА лиги, огроман број играча из Америке се радије одлучио на прелазак у Европу, него ли развојну Г лигу или неку од земаља на Далеком истоку.

Европски кошаркаши имају, утисак је, никад већи утицај на најјаче клупско кошаркашко првенство на свету, али примећујемо шаблон да је све мањи број оних који су прошли кроз Евролигу до НБА.

Прошле сезоне, најкориснији играч НБА лиге био је Јанис Адетокумбо, који је у Европи играо за Филатлитикос, клуб у трећој грчкој лиги.

Најбољи дефанзивац био је Руди Гобер, који је пре Јуте играо само за Шоле у француском првенству.

Члан прве петорке и самим тим најбољи центар НБА лиге био је Никола Јокић, који је у Америку отишао из редова екипе Меге.

Још неки од примера европских играча који су у светски кошаркашки врх отишли или са колеџа или из клубова који нису учесници Евролиге су: Кристапс Порзингис, Никола Вучевић, Домантас Сабонис, Денис Шрудер, Лаури Марканен, као и некада Паркер, Новицки, Марчуљонис...

Што се тиче бројева везаних за играче који из Евролиге иду у НБА, током првих пет сезона, 33 играча су на драфт отишла из Евролиге, односно 53 одсто од укупног броја бираних Европљана.

Када причамо о последњих пет сезона, на драфту је бирано 13 евролигашких играча, што чини само 37 одсто бираних Европљана.

Сви на губитку

Евролига је тако у великој мери изгубила поверење скаута, пошто се доказује да играње у Евролиги није неопходно како би НБА тимови приметили европске "бисере". 

Бежање ка затвореном систему такмичења, поред поменутог губљења значаја домаћих првенстава у Европи, од којих би нека била угашена, представља проблем и унутар саме Евролиге.

У систему у којем свако има загарантовано учешће без обзира на резултате, може се очекивати велики пад у интересовању након неколико одиграних кола. Врло брзо ће се издвојити екипе које претендују на титулу, оне солидне које ће се борити за преосталих неколико места које воде у плеј-оф и екипе које немају шансе и такмичарски мотив.

Поред поменутог губљења идентитета клубова и учешћа домаћих играча, на удару може бити и интересовање публике и навијача, што се резултује и финансијски, а знајући да су финансије оно на чему се инсистира, челници елитног европског такмичења би морали да размисле о наредним корацима.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(недеља, 21. мар 2021, 20:21) - Aleksa Manojlović [нерегистровани]

Gledati praktično!

Ne vredi kukati. Treba biti praktičan i igrati slabiju ligu u Evropi. Međutim, da bismo se i za to takmičenje pripremili kako treba valjalo bi reformisati srpsku ligu. Takmičenje kod kuće treba učiniti zanimljivijim, a to se može postići smanjenjem broja klubova u najjačem nadmetanju. Uz ovo dolazi i smanjenje broja klubova u ABA ligi, koju treba i dalje igrati. Manji broj klubova bi dao rezultat, jer bi oni bili finansijski jači. Ne možemo se meriti s onima koji imaju ogromne budžete, ali treba se osloboditi naše prepotencije i zaključaka tipa da Evropa ne može bez srpske košarke. To samo nama tako izgleda. Stvarnost je drukčija i nije nam naklonjena. Moramo joj se prilagoditi.

(петак, 12. мар 2021, 09:04) - Petar [нерегистровани]

posledica neoliberalnog kapitalizma

I NBA liga je zatvorena liga. Ovde samo kopiraju taj sistem da bogati budu što bogatiji.
Takmičenje i plasman po sebi nisu bitni.
Toj popularnosti doprinose i mediji koji reklamiraju preko svake mere te zatvorene lige.
Nemojte da ih pominjete previše u vestima, neka ljudi ne kupuju deci dresove tih timova pa će možda nešto da se promeni.

(среда, 10. мар 2021, 19:58) - Peđa iz Nonog Sada [нерегистровани]

Nadimak koji sve govori

Da li znate da se u krugu običnih ljubitelja sporta i fudbalska i košarkaška Evroliga već godinama zovu "Liga klupskih blagajni".

(среда, 10. мар 2021, 16:50) - anonymous [нерегистровани]

@Markovljev

Браво, одличан коментар. Што даље од евролиге. Она је смрт за развој кошарке у сиромашнијим земљама. Ми морамо да се вратимо српској лиги и домћим талентима. Само тако ћемо имати репрезентацију за будућност.

(среда, 10. мар 2021, 15:01) - Љубодраг [нерегистровани]

Празна прича ...

... и одавно закаснела.
Повратка нема.
Када је Партизан био сјајан у Евролиги (за по кош изгубио у полуфиналу и за треће место), Врховни Бартомеу је образложио, зашто Партизан не може добити Алиценцу, речима:
- А лиценцу ће добити Армани, јер је ове године купио Ленгфорда и платио 1 милион евра, а Партизан врло мало купује и када купује, купује за мале паре.
Дакле, ето суштине, Партизан није куповао, нема промета играча, па ни процената тзв кошаркашким "менаџерима", а самим тим и Евролигашким моћницима.
Зашто не написасте ко је одавде био против ставова Партизана и ко је све време у скутима Бартомеуа?
Сада је неповратно касно, што се Евролиге тиче, јер они су ово најављивали годинама.
Они су потпуно ПРИВАНТНИ КРУЖОК, у који пуштају на кашичицу, по једну. две екипе.
Окренимо се ФИБИ-ној Лиги шампиона. Тачка.

(среда, 10. мар 2021, 13:34) - Markovljev [нерегистровани]

Prazne hale

Očekivao sam više od ovog teksta, da osim konstatacije dobijemo i predlog kuda sa Srpskom košarkom. Ako mogu da dozvolim sebi samo jedan komentar Eurolige. Odavno je za naše klubove to prestalo da bude zanimljivo takmičenje iz sportskog razloga. Nemaju šanse ni Zvezda ni Partizan pa ni niko iz komšiluka za više od jednog Playoffa Crvene Zvezde pre par godina. Klubovi iz bivše Jugoslavije ulažu velike pare u istrošene zvezde NBA, umesto da taj novac ulože u mlade koji nebi morali sa 18 godina da odlaze u veće klubove Eurolige. Srbija treba da se zahvali Euroligi i da se pokorno vrati FIBA Ligi šampiona a tamo bi svakako imali mesto i Crvena Zvezda i Partizan a to bi značilo mir u pripremama novih igrača koji bi išli u NBA a ne da su raštrkani po Euroligi. Siguran sam da bi time poraslo interesovanje gladalaca i navijača, jer bi naši klubovi igrali za trofej a ne za borbu od 11 do 18. mesta u Euroligi. A još jednom Euroligi. Ova godina sa praznim halama je pokazala koliki je interes Eurolige za publikom. Novac donose sponzori a navijači su im na poslednjem mestu. Pratim češki Nimburk u FIBA Ligi šampiona i video sam dosta kvalitetnih i do poslednje sekunde neizvesnih utakmica. Poslednja sinoć sa Sasarim iz Italije gde je pobednik odlučen uz zviuk sirene. Oživeti stare klubove po Srbiji, formirati jaku Srpsku ligu i igrati FIBA Ligu šampiona je to što Srbija može i treba da joj bude cilj. Sa setom sam se setio starih vremena na Gripama kada je Boža Maljković žario i palio Evropom, kao i Partizan na početku Eurolige dok biznis nije potisnuo sport na zadnji kolosek.
Izvinjavam se za dužinu komentara.