Читај ми!

Ретроспектива 2020. године у КК Црвена звезда

Ролеркостер година на Малом Калемегдану

Горе. Доле. Напред. Назад. Радост. Туга. Стабилност. Потрес. Све то је прошла и доживела кошаркашка секција Црвене звезде у, и поред ковид-19 пандемије, врло садржајној и надасве турбулентној 2020. години.

Све што је могло, снашло је црвено-беле у протеклој "корона" години. Много трзавица, тешких дана и свих познатих врсти емоција виђено је у и око великана српске кошарке, али се на крају ипак у позитивној атмосфери закорачило у нови круг времена.

За овај тек завршени издвојили смо пет кључних тачака.

Губитак добијеног у Нишу

Почетак године, тачније средина фебруара традиционално значи миграцију најбољег што српска кошарка има на југ, у халу Чаир, која је већ годинама место одигравања финалног турнира Купа Радивоја Кораћа и прилика да се година почне освајањем трофеја.

Са том идејом пут Ниша кренуо је и доселтктовани тим Звезде (стигли су Пантер, Штимац и Јагодић-Куриџа), на чијем је довођењу инсистирао тренер Драган Шакота, који је у новембру 2019. прихватио да преузме тим и спроведе стабилизацију.

То се заиста и догодило, ухваћен је добар ритам у АБА лиги и колико-толико у Евролиги, а до финала и борбе за пехар у облику Жућкове левице Звезда је стигла уз пуно муке и то тројком коју је у последњим моментима постигао Били Берон.

У унапред планираном финалу са Партизаном црвено-бели су били врло близу победе, али су својим грешкама и једном контроверзном судијском одлуком прокоцкали шест поена вишка на минут до краја, а онда у продужетку изгубили меч (84:85) и титулу.

Прекид и нова шанса у Евролиги

Два дана после 75. рођендана клуба, 6. марта, Звезда је у Арени у слављеничкој атмосфери пред бројним легендама била доминантна и победила Макаби (92:76), у испоставиће се последњем мечу евролигашке сезоне, при скору 11-17 и две победе испод плеј-оф места.

Уследио је прекид због "доласка" коронавируса у Европу, континент а самим тим и спорт се постепено затварао, и почела је неизвесност.

Она је трајала готово три месеца, било је разноразних спекулација и притисака поводом доношења одлуке о судбини сезоне, а онда је 25. маја након консултација са клубовима први човек Евролиге Ђорди Бертомеу донео одлуку да се сезона прекида, односно поништава, те да ће у наредној састав лиге бити идентичан. Ту одлуку чекала је а онда и следила и АБА лига.

Такав епилог донео је радост и олакшање на Мали Калемегдан, где је новодобијена шанса схваћена прилично озбиљно и амбициозно.

Долазак Саше Обрадовића

Десетог дана јуна на теренима унутар Калемегданске тврђаве представљен је нови тренер и дугогодишња жеља доброг дела навијача - Саша Обрадовић.

Човек који има статус клупске легенде и који је био један од најзаслужнијих за освајање чувених титула '93 и '94 године, вратио се у свој клуб али овога пута као тренер.

После искуства које је скупљао у Немачкој, Украјини, Француској и Русији Саша је у Београд дошао са идејом да направи корак даље у каријери и да са својом Звездом покуша да направи запажен резултат у Евролиги и настави доминацију у домаћим оквирима.

Долазак Корија Волдена, Џордана Лојда, Лендрија Нока (дошао, отишао па се вратио), Ленгстона Хола и задржавање српске окоснице тима требало је да представља добар темељ и прави корак у доброј атмосфери која се поново створила око тима.

Смрт Мајкла Оџа

Међутим, она је добрано уздрмана вешћу да је играч који је играо за клуб претходне две сезоне и био део тима који је вратио абалигашку титулу, Мајкл Оџо, преминуо 7. августа након срчаног удара.

Несрећни случај се догодио у хали на стадиону Партизана, где је нигеријски горостас тренирао са једним од скаута црно-белих, а све то само неколико недеља од прележаног вируса корона и без дозволе лекара.

Тај догађај је разумљиво изазвао велики шок и узнемиреност у целој кошаркашкој Европи, а нажалост и бројне полемике о одговорности.

Оџови посмртни остаци су о трошку КК Црвена звезда пребачени у Нигерију, где је сахрањен 22. септембра.

Десет дана након тога почела је нова сезона.

Солидан старт, велика криза и повртак Радоњића

Први меч Обрадовићева Звезда играла је у Истанбулу против Фенербахчеа и убедљиво га изгубила, али је потом нашла бољи ритам и уз углавном веома убедљиве победа у АБА лиги, у Београду су савладани шпански шампион Басконија и моћни и богати ЦСКА.

Међутим, како је сезона одмицала а нови играчи пристизали (Американци Џони О'Брајант, Емануел Тери, Тејлор Рочести и напослетку Шпанац Кино Колом) тимска хемија се губила и Обрадовић се суочавао са све већим проблемима.

Ређали су се порази у Евролиги, са тек по којим бљеском. Притисак навијача и јавности је растао, а стигао је и први пораз у регионалном такмичењу и то од љутог ривала Будућности, на домаћем терену.

Иако је било и више него евидентно да екипи, али и тренеру Обрадовићу, надалеко позната Звездина публика много недостаје, те да би са њом на трибинама хале "Александар Николић" све било много лакше а резултати готово сигурно бољи, утисак који је тим остављао на паркету бивао је све лошији.

Кап која је прелила чашу било је катастрофално издање и тежак пораз у Санкт Петербургу од Зенита са 29 поена разлике, након којег је управа клуба на челу са председником Човићем села за сто са тренером, а епилог је био споразумни растанак две, на више начина повезане, стране. Бар за први пут.

Улогу "ватрогасца" и спасиоца сезоне преузео је најуспешнији тренер у историји клуба (тренутно скор 240-88 и девет трофеја) и такође жива легенда - Дејан Радоњић.

Он је и свој други боравак на клупи славног српског клуба почео у Лакташима, али не добро као први пут (далеко од тога, Звезда је и више него убедљиво поражена од Игокее), али који је убрзо потом успео да "тргне" екипу која је пет дана касније, на добрим делом српски погон, успела да коначно добије неизвесну завршницу у елити (ПАО је побеђен са 74:71) и са позитивним исходом и замајцем заврши годину и уђе у нову 2021. са много више оптимизма.

Већ вечерас од 17 сати црвено-бели играју први меч у трећој деценији 21. века а гост је екипа Задра са све хрватским селектором на клупи.

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (@LjubomirovicM)