Џорџ Флојд и Стивен Џексон – две стране једне Америке

Тренутак погодан за "експлозију" незадовољства стигао је после епидемије коронавируса која је однела више од 100.000 америчких живота и преко 40 милиона људи оставила без посла.

Друштвени аспект целе приче изузетно је важан у разумевању ситуације у којој се Америка налази, али и реконструкцији живота који је условио да се баш Џорџ нађе те кобне вечери испред локалне продавнице "Cup foods".

С обзиром на то да се у младости бавио спортом и био перспективан кошаркаш, можда је најбоље то учинити поредећи га са Стивеном Џексоном, најбољим пријатељем и НБА шампионом.

Њих двојица упознали су се још током дечачких дана у Хјустону, где су заједно одрастали и тренирали. Толико су личили да је Флојд добио надимак "близанац".

"Првог дана када смо се срели, готово у исто време смо рекли један другоме: 'Човече, ко је твој отац?", открио је Џексон. "Од тада, уз ту велику физичку сличност, једноставно смо имали јаку повезаност. Постали смо баш блиски."

Џексонов живот обликовало је тешко детињство, живот са самохраном мајком која је радила два посла како би могла да прехрани породицу, као и трагедија када је имао 16 година – остао је без полубрата Доналда Бакнера. Он је преминуо од повреда главе задобијених приликом напада, што је додатно ојачало Стивенову вољу да постане професионални кошаркаш.

Негде у том периоду Џорџ је одлучио да одустане од спортске каријере и посвети се музичкој, прешавши у репере. Ни као "Биг Флојд" није оставио дубљи траг, због чега је на све начине покушавао да пронађе посао који би му омогућио добар живот.

Иако перспективан као младић, стапао се у нижу класу која и у тако богатој земљи каква је Америка, "једва крпи крај са крајем". Изазови и искушења постајала су све тежа и због боје коже јер, ако је негде важно да ли сте црнац или белац, то је у САД. Разлика се најбоље чује у игнорисању реченице "Не могу да дишем", последње коју је Џорџ изговарао борећи се за сваки грам ваздуха.

Истовремено, Џексон се стрпљиво пробијао до НБА паркета, драфтован је 1997, али је тек по доласку у Сан Антонио спарсе четири године касније, испунио мисију зацртану после братовљеве погибије. Године 2003. је са "мамузама" дошао до шампионског прстена и био један од кључних играча тог тима.

А, када сте на врху, посебно у глобално распрострањеном и богатом спорту, класне и расне разлике нису толико битне, како у Америци, тако и у сиромашнијим земљама. Новца има довољно, боја коже не утиче на то како се људи опходе према вама и не доводе вас пречесто у опасне ситуације, барем не оне које вас могу коштати живота.

Године су пролазиле, Џорџ се сналазио радећи различите послове, док је његов пријатељ "шетао" најјачом лигом света. Био је део Њу Џерси нетса, Атланта хокса, Индијане пејсерс, Голден стејт вориорса, Шарлот бобкетса, Милвоки бакса и Лос Анђелес клиперса, док се 2015. није пензионисао.

Али и током играчких дана није заборавио "близанца".

"Увек смо 'висили' заједно. Кад год бих дошао у Хјустон, прво бих њега покупио. Када сте професионални спортиста, многи људи злоупотребљавају ваше пријатељство и доброту, али он је био један од оних који ме је подржавао из срца. Никад ме није звао, осим када сам му био баш потребан."

Док је популарни "стек" завршавао каријеру, Флојд се преселио у Минесоту како би радио као чувар у ноћним клубовима и ресторанима. Планирао је да постане возач камиона и заради довољно новца за две ћерке које је оставио у Тексасу.

Бригу о њима преузеће управо Стивен, један од симбола протеста у Минеаполису.

"Како сам добио ову улогу? Да будем искрен, нисам очекивао да ћу имати овакву улогу и да ће толико људи чекати да чују шта имам да кажем и шта је мој следећи потез. Нисам тражио да се нађем у овој позицији, али је прихватам. Прихватам је", закључио је Џексон.

Џорџ Флојд није само жртва расистички настројених у сурових полицајаца, већ и система у којем постоје велике, често непремостиве, разлике између оних на врху и оних на дну. Посебно у крајње поларизованом друштву какво је америчко.

Животне околности и ситуације, али и лични избори и одлуке, довеле су до тога да крај његовог пута буде баш у Минесоти, уместо у књигама кошаркашке НБА лиге.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)