Како је Хјустон "убио" центра и из тога профитирао

Кошарка је спорт који постоји више од века, и о коме се скоро све зна. Оно што је у њој посебно тешко јесте измислити нешто ново и бити битно другачији од конкуренције. Е управо то су недавно урадили Хјустон Рокитси, који су из своје тактичке концепције у потпуности избaцили центра и драстично "снизили" петорку. А да ли је тај радикалан потез "уродио плодом"? Оооо, да!

Када су почетком фебруара, помало изненађујуће, трејдовали свог дугогодишњег центра Клинта Капелу у Атланту, а онда у размени неколико тимова из Минесоте довели Роберта Ковингтона, Хјустон рокитси су послали јасну поруку свима - играћемо "small ball" и титулу напасти без центра!

Мишљења поводом тог радикланог потеза који су заједнички повукли генерални менаџер Хјустона Дерил Мори и тренер Мајк Дантони, била су подељена.

Али крајем истог месеца игра и резултати које бележе и приказују "Ракете" из Тексаса показују да је идеја промени концепта била и те како добра.

Мање је више

Улогу центра у стартној постави преузео је Пи-Џеј Такер, који јесте познат као изузетно добар одбрамбени играч са увек високим интезитетом агресивности у својој игри, али који је висок свега 196 центиметара!

Пресудну помоћ у заштити обруча Такеру пружа управо новопридошли "РоКо" (Роберт Ковингтон), који са својим распоном руку од 218 центиметара, одличним физикалијама и више него добрим шутем за три поена.

На линији тог размишљања потписани су и слободни агенти, искусни Џеф Грин (поново у тиму са Вестбруком и Харденом са којима је као руки играо у Оклахоми) и ДеМари Керол, који иако далеко од свог "прајма" и даље могу озбиљно да допринесу таквој игри Хјустона на оба краја терена.

Да су малтене потпуно одустали од коришћења центра из своје игре, говори и минутажа талентованог Немца Ајзее Хартнештајна и ветерана Тајсона Чендлера, који ни после одласка Капеле паркет углавном газе само током загревања.

Сипај, не питај

Већ поменути квалитет Ковингтона иза линије за три поена, у чему пуно не заостају ни Грин, ни Керол, дају посебну ноту игри.

Наравно, никако не смемо заборавити ни Данијела Хауса, препорођеног Бена Меклемора, резервног плејмејкера Остина Риверса, ветерана Таба Сефолошу, а посебно не вероватно најбољег, чистог шутера екипе Ерика Гордона, који је истина ове сезоне имао проблема са повредама више него обично. 

Сви они набројани изузетно профитирају од стила игре, који је, чини се, тек сада "легао на своје", а чија је основа та да из индивидалне креације два најбоља играча тима - Расела Вестбрука и Џејмса Хардена.

Наиме, сви "остали" врло често долазе у ситуацију да након "скупљања" или ротирања противничких одбрана приликом напада Ол-стар двојица остају сами или у доброј прилици да лопту "пусте у проток", те да неко од њих дође у врло добру, скоро па зицер ситуацију за погодак иза линије од 7.24 метара, с обзиром да и за њих полудистанца не постоји.

Податак да су од великог заокрета и избацивање центра из употребе на скору 10-2, а да имају стопостотну успешност (10/10) када тимски убаце 20 или више тројки на мечу, суштински показује да све то вредело.

Када се на то придодају подаци који указују да је побољшан офанзивни рејтиг тима (са 114.4 на 116.9) и побољшан тимски проценат шута из игре (са 53.7 на 55.1%), оправданост промена је врло јасна.

МВП ниво Вестбрука

Нови систем игре изузетно прија Раселу Вестбруку.

Некадашњи МВП лиге се од напуштања своје Оклахоме и доласка у Харденов Хјустон дуго тражио, али је уз евидентан пролазак периода адаптације на нову средину управо он показао највећи напредак у игри са ниском поставом.

Рас важи за најбољег играча у лиги када је реч о "нападању простора". А одласком Капеле, који је последњи меч у дресу Рокитса одиграо 29. јануара, и "ширењем" напада суперексплозивни Вестбрук добио је много више прилике да ради оно што највише воли и најбоље ради - да напада рекет противника.

И у његовом случају бројеви су неумољиви и савршено осликавају позитивне промене. 

До одласка Капеле он је бележио 26,3 поена по мечу уз шут из игре 52%, а сада је на просечних 33 поена, уз 57% шута из игре.

Уз то, Расел Вестбрук је један од најбољих у лиги по проценту шута из рекета, где је ипак очекивано да доминанти буду високи играчи, односно центри и крилни-центри.

Харденова претња Јанису 

Но, није Вестбрук једини који је индивидуално драстично напредовао у новонасталим околностима. Слична је ситуација и са Џејмсом Харденом, најозбиљнијим такмацом Јанису Адетокумбу у трци на МВП награду.

"Брада" у последњих (непуних) месец дана убацује у просеку 33,2 поена, дели 7,7 асистенција и има одличних 66% шута из игре. 

То га, уз све бољи скор тима и напредак на табели Западне конференције, враћа у врло озбиљно разматрање за награду намењену најкориснијем играчу лиге, где тренутно води Грк Адетокумбо, а од награде не одустају ни Леброн Џејмс, Лука Дончић, Ентони Дејвис, Кавај Ленард...

Та трка је заправо и даље неизвесна, али је зато извесно да је је нови Хјустон, са све бољим Вестбруком и Харденом, један од најозбиљнијих и врло легитимних кандидата за НБА прстен, а тренутно заузимају четврто место на Западу са врло малим заостатком за трећепласираним Клиперсима и другопласираним Нагетсима, али и не превеликим за тренутно првим Лејкерсима.

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (LjubomirovicM)

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 23. сеп 2020, 06:50) - anonymous [нерегистровани]

кад ипак оно

а у ствари, оооо не!