Блокбастер у Манчестеру – Меси доводи "свеце" на мегдан Гвардиолиним "грађанима"

Ретко када имамо прилике да гледамо фудбалску утакмицу која јасније отелотворује ону највећу од свих фудбалских антитеза – систем против индивидуалца. У овој борби учествовали су многи кроз деценије фудбала, иако је деловало да је ствар решена када се крајем осамдесетих појавио Милан Арига Сакија. Но, брзо су се догодили и "галактикоси" (једни, па други...) и све се вратило на почетак. Систем против индивидуалца, Манчестер сити против Пари Сен Жермена, ново спектакуларно поглавље борбе која ће трајати колико ће трајати и фудбал...

На страну неизоставни елемент sportswashing-а (јер, овај дуел у оквиру европске Лиге шампиона може се и, барем делимице и мора, посматрати као дуел Катара и Уједињених Арапских Емирата), није могуће замислити икога коме фудбал значи ишта (значи, практично, свако) ко не би пожелео да погледа утакмицу Манчестер ситија и Пари Сен Жермена.

То је као торта са пет спратова. И онај ко избегава слатко у исхрани пробао би макар тај шлаг врхом прста.

Ово је дуел суперклубова пар екселанс. Вероватно најбољи тренер на свету (можда и свих времена) против најбољег фудбалера света (можда и свих времена). Па још 21 врхунски фудбалер и још један апсолутно елитни тренер. Сви на једном месту. Делом фудбалска утакмица, делом нешто што личи на плакат једног од Маревелових филмова. Па још са бољим визуелним ефектима у сваком новом наставку...

И можда је баш то будућност фудбала. Ни дистопијска ни утопијска, напросто једина будућност која је више могућа, сада када су сви прагови пређени.

Али изузмемо ли проблем неједнакости у фудбалу (не неједнакости у квалитету, она је увек постојала и, по сили ствари, увек и мора да постоји, већ у неједнакости начина на који се квалитет акумилира данас у клубовима), овај дуел свакако је један од оних који обележава групну фазу Лиге шампиона ове сезоне.

Манчестер сити и Пари Сен Жермен екипе су које имају сличну количину новца и слично петропорекло тог новца – као и мотиве због којег се он троши – али су два клуба суштински другачије вођена.

И управо то ће бити распрострто на утакмици на стадиону Етихад данас.

Најпростије – то је систем и јасан играчки модел против индивидуализма и импровизације. Људи који воде спортски део Манчестер ситија су годинама радили спремајући клуб за долазак Пепа Гвардиоле. Екипа има јасан идентитет, вероватно најјаснији у модерном фудбалу.

С друге стране, Пари Сен Жермен има индивидуални квалитет који вероватно није мањи него што је то имала иједна екипа у овом веку (водећи се истом политиком, Реал Мадрид је педесетих година сакупљајући индивидуални таленат себе изградио као највећи клуб света, па зашто то не би успело сада и Французима, помислио би неко...).

Прошле године, у нокаут фази Лиге шампиона, славио је Манчестер сити. У првом мечу групне фазе ове сезоне, славио је Пари Сен Жермен. Ко ће сада победити? Ко год, јер прилика за реванш догодиће се јако брзо.

Фудбал је данас такав да овакве екипе гравитирају једна према другој, остали су само препрека која се прескаче на путу ка баш оваквим утакмицама.

Разлика, али не мала или неважна, јесте та што сада овај дуел гледамо у групној фази Лиги шампионе, што ипак донекле релаксира учеснике, фудбалере и тренере, што може да донесе много у смислу унапређење извођења.

Услови за спектакл се овим повећавају и управо то обећава једно сјајно фудбалско искуство.