Зашто тријумф Пиксијевих "орлова" над Португалијом није изненадио јапанске новинаре

Јапански спортски медији јављају о победи фудбалске репрезентације Србије над Португалијом, истичући чињеницу да суперзвезда Kристијано Роналдо није успео да се директно пласира на Светско првенство у Kатару и подсећајући домаћу јавност на изузетну каријеру селектора Драгана Стојковића у тој острвској земљи.

Део јапанских медија пренео је изјаве наших репрезентативаца о томе како их је селектор Стојковић инспирисао да верују у себе и иду на победу у гостима. Интересантно је да поједини јапански спортски листови фокус стављају на изјаве наших фудбалера који кажу да су били мали када је Пикси играо, те да га се не сећају као играча.

То је старијим јапанским новинарима свакако необично јер они стратега српске репрезентације доживљавају као фудбалског мађионичара којег би сваки (млади) играч пожелео да опонаша у игри, када би могао.

Селектор Драган Стојковић Пикси играо је у Јапану од 1994. до 2001. године и два пута освојио Царски куп у дресу тима Нагоја Грампус. У својој другој сезони у далекоисточној царевини проглашен је за најбољег играча Џеј лиге.

У Јапану је важио за велику звезду која плени неочекиваним потезима и пасовима изузетне прецизности. Јапанце је очарао својим асистенцијама, лоптама које "имају очи", а статус легенде зацементирао вештим извођењем слободних удараца и корнера.

Озбиљним Јапанцима, који поред трчања и борбености, традиционално пуно полажу на дисциплину, те не воле одступања од научених образаца, његова техника и несвакидашње, креативне одлуке, попут гађања гола из корнера, били су једна врста спортског откровења.

Kуриозитет је и то да су јапанске телевизије и часописи правили анализе у којима су настојали да разним мерењима, рецимо угла и снаге којом Стојковић удара лопту, одгонетну тајну његове прецизности и вештине.

Драган Стојковић Пикси остао је упамћен и по протесту на терену против НАТО-а због бомбардовања СР Југославије, а током каријере у Јапану га је пратио и глас да је прзница, односно, играч који брзо плане и због љутње лако добија црвене картоне.

Имао је јак утицај на много младих људи у Јапану, не само у фудбалу већ и у смислу општег интересовања за СР Југославију и учења српског језика и историје.

О њему је написано неколико књига на јапанском, у којима је описиван и његов живот у Србији и Југославији, репрезентативна каријера и мајсторије са Мундијала у Италији 1990, те драматични догађаји из доба распада СФРЈ и санкције који су обликовали ту каријеру.

Селектор Стојковић је у периоду од 2008. до 2013. био и шеф струке Нагоје Грампуса, с којим је 2010. освојио титулу шампиона Јапана. Тада је био проглашен и за тренера године.