Војводина срушила Партизан за пехар Купа Србије, Лалатовићу први трофеј у каријери!

Дуел у Нишу био је важан и због квалификација за Лигу Европе следеће сезоне, пошто ће Војводина као победник, кренути од другог кола, а Партизан од првог.

Лалатовић је више пута последњих дана истицао да обожава да побеђује Партизан и то је успео други пут у кратком временском периоду. Овај тријумф ће много дуже памтити јер му је донео први тренерски трофеј у каријери, а уједно је славио и у првом финалу које је завршено једанаестерцима, након сезоне 1992-1993.

Прво полувреме на "Чаиру" почело је офанзивом Партизана у којој се посебно истицао Умар Садик, који је у 11. минуту наместио одличну шансу Такуми Асану. Нигеријац је пробио по левом боку, "заврнуо" на петерац, одакле је Јапац покушао клизећим стартом, али је погодио голмана Емила Роцкова.

Иако су играчи у црним дресовима имали контролу и били бољи ривал, у 32. минуту су остали без повређеног Лазара Марковића, док је шест минута касније Војводина дошла до предности.

Од почетка акције било је јасно да "лале" могу да запрете јер је Мркаић успевао да сачува лопту поред Павловића и дошао је до простора за маневар. Одложио је до Бојића, који је поред Шћекића успео да лопту упути ка другој стативи. Није битно да ли је хтео да асистира или шутира, пошто је асистенцију сачекао Миљан Вукадиновић и лако затресао мрежу црно-белих.

Асано је до полувремена пропустио још једну добру прилику, а на почетку наставка, Роцков је израстао у хероја црно-белих. У два наврата је спречио Садика да изједначи, што је казнио Петар Бојић у 56. минуту.

Нападач Воше је искористио још једну лошу реакцију Страхиње Павловића, који је био један од најслабијих играча Партизана на опроштају од клуба. Успео је да издржи дуел, увалио се испред Павловића и дошао у одличну ситуацију. Повукао је са десног бока унутра и са неких шест-седам метара послао лопту испод немоћног Владимира Стојковића.

Тада се чинило да је сусрет решен, али је неизвесност вратио Филип Стевановић, који је у 80. минуту искористио асистенцију Садика и погодио доњи десни угао.

Тек тада је кренула потпуна "окупација" гола Војводине, Роцков је наставио да блиста и ушло се у драматичан финиш. Ни феноменални чувар мреже "домаћина" није могао да заустави спектакуларан погодак Павловића у шестом минуту надокнаде.

Стамени штопер израстао је тада у хероја Партизана јер је, после корнера, акробатским "маказицама" закуцао лопту у мрежу, после чега су домаће присталице упале у делиријум.

Изборио је продужетке за свој тим, у којима, очекивано, није било превише узбуђења, па су победника одлучили пенали.

Много сигурнији били су црвено-бели, погодили су сва четири изведена једанаестерца, док су у редовима црно-белих непрецизни били Урош Витас и Саша Здјелар.

Тако је Партизан после четири године остао без круне, а Војводина тријумфовала други пут у каријери.