Читај ми!

Како и зашто се догоди да срце "саплете" врхунског спортисту попут Ериксена

Случај колабирања данског фудбалског репрезентативца Кристијана Ериксена на мечу Европског првенства против Финске узнемирио је светску спортску јавност, али и поново отворио питање: зашто се такви здравствени проблеми дешавају врхунским спортистима?

Зато се логично одмах наметнуло питање: зашто, по дефиницији најздравији и најспемнији људи, спортисти, колабирају? И шта су узроци? И колико су данас угрожени и професионалци и рекреативци после прележане короне и колико је тај вирус опасан за срце?

То су нека од питања на која су одговарали гости данашње емисије Око, а почетак је логично припао "случају Ериксен", који се десио у суботу. 

"У том моменту пада, њега је камера зумирала неколико секунди пре тога, он није имао никакву гримасу на лицу што би указивало шта ће се десити. То је највећи проблем. Код људи које сам ја прегледао и нашао на ЕКГ-у да имају највероватније миокардитис, а да у сличним ситуацијама нису имали никаквих симптома и проблема", каже доктор Бојан Ћећез, специјалиста спортске медицине, који је истакао значај дефебрилатора.

"То му је сигурно помогло и спасло живот. И та опрема поред терена је врло важна, али је веома важна и едукација о првој помоћи. То смо и ми радили у више наврата и на катедри за спорт Медицинског факултета, и у оквиру ОКС, и то не само едукација лекара и медицинског особља, већ и других који се налазе поред терена, тренера и осталих који се налазе у саставу клубова", каже проф. др Драган Радовановић, хирург и доктор наших олимпијаца, и додао:

"Имали смо те три смрти на теренима у периоду од 2007. до 2014. године, и након тога је Фифа покренула веома озбиљну акцију. Пре свега, оформила је базу података свих спортиста и њихових кардиоваскуларних тегоба, да би после развили стандарде обавезних прегледа, али и стандарде опреме и обуке свих оних који се налазе поред терена. И видите да је то дало резултат и овај човек је сада жив захваљујући томе."

Добро је "одиграо" и капитен Данске Симон Кјер, који је свом саиграчу склонио језик у битном моменту и ослободио дисајне путеве.

"Најбитнија је ствар брзина реакције и пружања помоћи некоме коме се то деси. Десетак секунди је овде било потребно. Постоје неке процедуре које овде треба да се поштују – гледај, слушај, пипај. Прво се пипа и проверава пулс, онда се слуша дисање и гледа грудни кош да ли се креће. Ако све то изостане, онда се одмах креће с тим БЛС-ом (basic life support), односно помагање у оживљавању, а он се ради масажом срца и вештачким дисањем, док не дође стручна и хитна помоћ, АЛС (advance life support) и екипа која има дефибрилатор", објашњава доктор Ћећез.

Ово није први случај колабирања код фудбалера, а додатну опасност по спортисте са собом је донела пандемија коронавируса. Један од првих спортиста у Србији којем је откривен миокардитис након прележаног ковида био је ватерполиста Вук Милојевић. 

Како је он открио проблем? 

"Сасвим случајно. На том редовном прегледу који имамо у клубу на шест месеци утврђено је да имам тај миокардитис. На сву срећу смо то установили у раној фази, јер ја сам тренирао нормално, без икаквих проблема и знања да имам те тегобе", каже Вук.

Нешто слично прошао је и Лазар Мирковић, фудбалски судија.

"Исто као и Вук. Сваких шест месеци имамо прегледе пре тих тестова физичких норми, морате да будете у доброј форми да бисте толико истрчали. Имали смо рутински преглед, ЕКГ. Бојанова колегница је приметила да нешто није у реду. То је било у време када је преминуо кошаркаш Звезде Мајкл Оџо, и Бојан ме је још једном прегледао и рекао да не може да ме пусти да трчим, да имам велика прескакања и да морам да урадим тест оптерећења. Ту су примећена нека ненормална прескакања, па ме је упутио код кардиолога, где сам добио лекове које и даље пијем", казао је Марковић у емисији Око.

Погледајте комплетан разговор Сање Драгићевић Бабић у емисији Око и додатно се информишите о овој теми која је све чешће у жижи јавности.