Спорт без публике неће пропасти, али неће толико ваљати

Једно од главних питања које се поставља је да ли ТВ пренос може да оживи празне тривине и колика је моћ телевизије у спортским преносима?

"Тај хук са трибина је немогуће заменити. И сама сам имала прилику да играм рукометни дерби пред празним трибинама и јако је чудан осећај. Надам се да ћемо имати могућност да играмо што пре пред пуним трибинама и да ће тако бити са осталим спортским дешавањима. Можда треба увести додатна укључивања, извештавања како би се пренос учинио занимљивијим, али та доза адреналина коју ствара публика, то се не може надоместити", рекла је Андреа Лекић.

Андреа је са репрезентацијом Србије 2013. године освојила сребрну медаљу на Светском првенству одржаном у Београду.

"То је најлепши догађај у мојој каријери, онда се схвати колико хук са трибина значи. Још увек наш рекорд није оборен, пуна арена нас је бодрила, око 23 хиљаде људи и незабораван је то осећај. Сви знамо колико та мотивација значи, спорт се зато и игра и ми смо највише мотивисани када имамо ту подршку", додала је Андреа.

Редитељ Веско Грозданић подсетио је Андреу на изјаву коју је дала на балкону Скупштине 2013. године и колико публика значи у спорту.

"Телевизија може врло мало да учини спорт занимљивијим. После чувеног финала 2013. године, биле сте на балкону скупштине града, сви спортисти кажу да је је једнако важно направити резултат и наћи се на балкону, као и сам пласман на такмичења. Андреа је са балкона рекла, 'верујте да је ово остварење снова и да сам ово сањала од десете године'. Без публике, која је испред вас и испод балкона доле, то не би имало смисла", рекао је Грозданић.

Милош Кривокапић, спортски коментатор РТС-а, појаснио је како изгледа његов рад пред празним трибинама.

"Коменатор је увек изасланик публике, био стадион пун или празан. Имао сам прилику да радим преносе пред празним трибинама, то је потпуно друга перспектива, виђење ствари, све то изгледа много другачије на терену. Радио сам утакмицу у Железнику, радило се о кошаркашком мечу ФМП-а, шесторо људи је било присутно. Морао сам себе да утишавам, јер сам имао осећај да ме играчи чују, све што причам. Стадион делује још сабласније. Искрено се надам да ће празне трибине кратко потрајати", рекао је Милош.

Коментатор не може много да допринесе преносу, ако нема публике, бар не из моје перспективе. Ја једино што могу да радим је оно што сам радио до сада, а то је да пренесем атмосферу у сваком преносу", додао је Кривокапић.

Грозданић је прокоментарисао гледаност телевизијских преноса у времену када публика не може да посећује стадионе.

"Бележи се рекордна гледаност Бундеслиге. Нема другог спорта на телевизији и надокнадила се глад за спортом, али за пар недеља када се укључе и остали спортови, то ће почети да пада, јер то не подсећа ни на виртуелну игрицу, где ви можете направити догађај. Сасвим сигурно, добићемо преносе без душе, када сам почињао каријеру, од старијих редитеља сам учио да је публика неотуђиви део спортског догађаја", рекао је Веско.

"Сложићемо се око тога да је телевизија нужно зло, јер не можемо присуствовати далеким дестинацијама и дешавањима, већ морамо преко екрана да их гледмао. Она је и предност, јер повећава се број и угао камера, постоје усперени снимак, око соколово, ВАР, виртуелна и графичка анализом итд...", додао је Грозданић.

"Супер Бол је рађен са 96 камера, све зарад покушаја да се уђе у детаљ који ће бити импресија, тотал је географија, али је детаљ импресија и порука. Примера ради са истим бројем камера су рађене Олимпијске игре Сарајеву, све дисциплине и то говори о напретку телевизије.

Милош и Андреа сложили су се да публика ствара набој који код спортисте извлачи посебну енергију.

"Тај талас публике, та енергија, то даје податке шта се дешава. Када публика носи екипу, онда се улази у серије, постижу се голови, мења се резултат", рекао је Милош.

"Предуслов за успех је публика, она је увек играч више. Незамислив је део сваког нашег резулата", додаје Андреа.

Милош сматра да видео-игрице не могу заменити осећај живог догађаја.

"Утакмица се увек разликује од видео-игрице и то се неће променити. Говори се о употреби посебних камера, неке и на лопти или играчима, то јесте занимљиво, али је занимљиво просечном гледаоцу три минута. То је заправо занимљиво људима који се баве конкретно спортом. У Формули 1 можете да изаберете пакет и возите се са једним возачем или гледате на одређену кривину све време, али не сећам се да је то заживело. У фудбалу гледати Роналда цео меч, занимљиво би било пет минута", додаје Кривокапић.

Грозданић истиче да ће се у недостатку публике тражити пренос свих живих утакмица.

"Ако се одсуство публике настави, ситуација ће нас терати да преносимо све живе спортске догађаје. Немате гледаоце на стадиону и онда не смете преносити само селективно Звезду или Партизан, већ све клубове, ка чему Арена спорт иде сада", додао је Грозданић.

Андреа, Веско и Милош, коментарисали су тврдње проф. др Душка Илића и сложили су се да спорт без публике неће пропасти, али да је она јако битан фактор у њему.

"Не можемо да кажемо да ће пропасти јер је то тешка реч. Неће спорт никада пропасти, али интересовање ће бити мање, ипак надамо се да ово неће трајати дуго и да кад се стање нормализује, да ће се публика у истом броју вратити. Генерално пренос до тада мора располагати количином података да би било интересантно. Биће изузетно тешко многима", рекла је Андреа.

Милош се присетио неких од највећих и најбитнијих утакмица које је преносио и колики утациј је имала публика.

"Бразил је био невероватан осећај. Бити на Маракани у Рију, коментарисати финале, је невероватано. Ипак, најбољи осећај није, то је било 2010. финале Дејвис купа, Арена, меч Троицки-Љодра. Доживео сам оно што велика већина коментатора жели да каже, ту чувену реченицу 'Србија је првак света' и то је неизмерно задовљоство мог посла", закључује Милош.

Андреа Лекић за крај је навела какве су амбиције репрезентације у будућности.

"Примаран је пласман на Олимпијске игре, а после ћемо све лако", изјавила је Андреа.