На терену ратнице, ван терена даме

Групу снажних спортисткиња и спортиста затичем на терену рагби клуба Црвена звезда, неколико дана пре увођења ванредног стања у земљи.

Трче, додају једни другоме лопту, довикују се, ту је и понеко обарање. Понекад и више њих скочи на саиграча, саиграчицу са лоптом. Полако, гледајући их добијам представу како изгледа рагби.

Врло је могуће да добар део нације и не зна да имамо женску рагби репрезентацију, али је  имамо – и то добру. Тренутно је девета на светској ранг-листи, што довољно говори о квалитетима наших девојака. 

Дочекује ме Ненад Жујић, заменик председника РЛК Црвена звезда. Објашњава да је заједнички тренинг девојака и мушкараца уобичајна слика на терену на Ади. Како каже, испоставило се да девојке постижу боље резултате откад тренирају са колегама.

"На заједничким тренинзима девојке уче од нас јер у екипи имамо искусне момке који су у рагбију више од 20 година", објашњава Жујић.

Наводи да око рагбија влада предрасуда да је то мушки спорт, али да су девојке својим резултатима прошле године то демантовале. 

"Женска рагби лига није се у Србији играла неколико деценија, али ове девојке поново су оформиле Репрезентацију Србије која се такмичила против Чешке и Италије. Сада вредно тренирају како би се пласирале на Светско првенство", објашњава Жујић док прати тренинг под вођством тренера Филa Економидисa.

Рагбисткиње прате стереотипи да су "разбацане", мушкобањасте, високе и грубе. Прве шампионке Србије, девојке из Рагби клуба Црвена звезда, својим изгледом, понашањем на терену и ван њега разбијају те предрасуде.

Каролина Близанац, висока око 165 сантиметара, плаво-зелених очију и бисерног осмеха лако може да краси насловну страну модног часописа, ипак одлучила се за рагби.

"Најтеже ми падају предрасуде типа - рагби је спорт за мушкарце, рагбисткиње су грубе девојке од два метра. Девојке из РК Црвена звезда руше те предрасуде. Рагби нема везе са изгледом јер има нас физички различитих девојака, од ниских до високих и свака има своју позицију", објашњава Каролина у разговору за РТС.

На питање о повредама које могу настати у рагбију углас одговарају да кад се гледа са стране игра изгледа грубље него што заправо јесте. Наглашавају и да у рагбију нема много више повреда него у другим спортовима.

"Људи које су најбоље припремљени најмање се повређују. Повреде најчешће долазе због недовољне физичке спреме, када се тело изложи стресу без довољне припреме", објашњава Каролина.

Љиљана Бајић, која је рагби почела да тренира пре три године истиче да се води рачуна о правилима игре, да девојке прво чувају себе, а затим и саиграчице од грубих удараца. Ипак, како каже, некада је ударце немогуће избећи.

"У почетку ти ударци изгледају груби и јаки, али није баш тако. Временом се навикнеш на ударац и бол. Раме ми је испало два пута. Једном сам добила нокаут у главу током утакмице против Канаде, али никада се не бих одрекла игре и тог осећаја на терену", објашњава Љиљана.

На моју констатацију да нисам очекивала да ћу их на терену затећи са мушком екипом Црвене звезде одговарају да су им они велика подршка и да пријатељства склопљена на терену трају читав живот.

"Дружимо се и ван терена. Буквално смо као породица. Подржавамо се, помажемо једни другима шта год да затреба. Тај ниво заједништва тешко може да се оствари ван терена", објашњава Каролина.

Љиљана истиче да им колеге из РК Црвена звезда пружају сву могућу помоћ и да им је уз њихову подршку све лакше.

"По мени, тренинзи су много квалитетнији откад тренирамо са њима зато што нас уче новим акцијама, потезима, понекад нас и критикују, али са јасним циљем - да нам помогну да будемо боље", објашњава Љиљана.

Бајићева тренира рагби три године, све је почело оног дана када су рагбисти РК Црвена звезда посетили њену школу и одржали промоцију.

"Пажњу ми је привукао чудан облик лопте и решила сам да пробам. Дошла сам на тренинг, пробала, свидело ми се и остала сам. Морам и да признам да волим мало агресивније спортове иако мало боли", наводи Бајићева.

Каролина, којој је узор Изабела Кери наводи да јој је рагби помогао да изгради карактер, али и да упозна доста људи. 

Не слажу се поделом на мушке и женске спортове већ сматрају да у њему има места за све.

"Не волим ту поделу на мушке и женске спортове јер спорт је универзалан, има места за све. Кажу и да је балет за жене, а на позорницама видимо и мушкарце", истиче Љиљана.

Како каже, отац у почетку није разумео, нити подржавао њену жељу да тренира рагби.

"Мама ме је од почетка подржавала јер зна да ме не привлаче обични спортови, тата и не, али ипак сам решила да пробам. Кад је видео колико сам срећна после тренинга, прихватио је. Рекао ми је - ако ти стварно то желиш, подржаваћу те, гледаћу те на утакмицама, бићу ту", наводи Љиљана.

Како кажу, сусретале су се са зачуђеним погледима пријатеља, родбине и другара након њиховог сазнања да тренирају рагби.

"Висока сам па људи помисле да тренирам кошарку или одбојку. Кад им кажем да тренирам рагби неки су мало зачуђени, а неки ме подржавају и траже да им покажем неке покрете", наводи Љиљана.

Надају се да ће једног дана имати прилику да заиграју за неки енглески или аустралијски клуб.

"Кажу да је рагби потекао из Енглеске и зато бих волела да заиграм за неки њихов клуб, желим да искусим њихову игру. Такође, волела бих да заиграм и у Аустралији јер је њихов начин игре специфичан. Узор ми је Бони Бејкер и надам се да ћу једног дана играти бар приближно као она", наводи Љиљана.

Углас наводе да је велика жеља свих да се нађу на Светском првенству 2021. године у Енглеској, али и да понове успех из 2019. - и освоје првенство Србије.

"Више пута недељно тренирамо кондицију, снагу, акцију, обарање... Циљ нам је пласман на Светско првенство 2021", наводи Љиљана.

Сматрају да рагби није довољно заступљен у Србији и позивају све заинтересоване девојке да дођу, одгледају тренинг и придруже им се уколико им се свиди.

"Дођите, пробајте, па ако вам се не свиди можете да одустанете, али вероватно ће вам се свидети јер је рагби необичан и занимљив спорт у коме се свe подржавамо", поручиле су девојке уз осмех и отрчале на терен да наставе тренинг.