Trećina nasilnika izbegne kaznu

Trećina žena koje dožive nasilje u porodici, zbog dugih, složenih i iscrpljujućih procedura, odustane od sudskog gonjenja nasilnika, ukoliko nemaju pomoć i podršku. Mnoge od njih, tu podršku nalaze u Sigurnoj kući.

Zahvaljujući brojnim kompanijama i pojedincima, koji su pomogli humanitarnu akciju RTS-a, treća Sigurna kuća u Beogradu trebalo bi da bude završena do kraja jeseni.

Poteškoće da se snađu u složenom pravnom sistemu i da ga razumeju kao i pritisci rodbine da odustanu od sudskog postupka, utiču na to da se žena povuče i vrati nasilniku.

Uz to je najčešće bez zaposlenja, a sudski postupci, ne samo da dugo traju već su i skupi.

Koordinator Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević objašnjava kako obično izgleda jedan takav proces.

"Žena ode na suđenje, nasilnik se ne pojavi, suđenje se odlaže, ona ponovo ode, on se opet ne pojavi i suđenje se odlaže... Pa izvinite, to ne može beskonačno. Zašto se u krajnjoj liniji ne menja zakon o parničnom postupku, pa da se posle prvog njegovog nedolaska donese presuda. Ovako je to nešto što je dugo, neizvesno i skupo", objašnjava Stanojevićeva.

Tanja Ignajtović iz Autonomnog ženskog centra navodi da uz sve to nema ni sistemski organizovane podrške, od prvog trenutka do završetka postupka, da tu ženu vodi kroz sistem, koji neke od njih i ne razumeju.

Praksa je pokazala, da u večini slučajeva, kada i dođe do sudskog procesa, nasilnici najčešće dobiju uslovnu ili novčanu kaznu.

V.D. predsednika osnovnog suda u Loznici Miroslav Aleksić smatra da kazne nisu blage, ali da je problem to što se ne izriču u pravom smislu.

"Porodica često moli sud za blagom kaznom jer dođe do pomirenja, ponovo žive zajedno. Onda nastane novi problem jer nasilnik najčešće izdržava porodicu. Svi mole sud da kazne bude uslovne ili da se oslobodi nasilnik", navodi Aleksić.

Mnoge tragedije bile bi izbegnute, da su na vreme preduzete mere.

Problem je i to što ne postoji nadzor nad izvršenjem izrečene kazne. Kada bi, kažu advokati, sudovi bili u obavezi da o izrečenoj kazni, obaveste, naprimer Centar za socijalni rad, tada bi se moglo kontrolisati izvršenje kazne.