Žrtve ostaju bez dokaza o nasilju

U Srbiji postoji ukupno devet Sigurnih kuća za žrtve nasilja. U dvema u Beogradu živi oko 50 žena i dece. Novi prostor je neophodan kako bi život štićenika i terapija bili kvalitetniji.

RTS već nekoliko meseci vodi humanitarnu akciju prikupljanja sredstava za izgradnju treće Sigurne kuće u Beogradu. Istovremeno, na svim programima RTS-a, Radio Beograda i na Internet portalu, sprovodi se medijska kampanja za sprečavanje nasilja u zemlji.

Mesečno se Institutu za sudsku medicinu javi oko 15 žena koje su preživele nasilje. Tu dobijaju najpouzdaniji lekarski nalaz, koji je validan za eventualni sudski postupak protiv nasilnika. Taj nalaz, međutim, nije besplatan.

"Kako mislite da u tom momentu imam 5.000, 6.000 dinara kad sam izašla iz kuće u farmerkama i majci, krvava skroz, razbijene glave, sa detetom u naručju. Mislite li da sutra, preksutra ili za mesec dana mogu da imam da platim tu sudsku medicinu", rekla je žrtva porodičnog nasilja.

Samo nalaz lekara sa Instituta za sudsku medicinu, sa pratećim fotografijama povreda, neoboriv je dokument, na osnovu kojeg se može rekonstruisati način nastanka povreda.

"Nekada ključno pitanje za sud je da li su povrede nastale kao posledice nasilja, tokom slučajnog pada ili na drugi način. U tom smislu naš nalaz daje posebnu vrednost tokom vođenja sudskog postupka", rekao je doktor Đorđe Alempijević sa Instituta za sudsku medicinu u Beogradu.

U savetovalištu smatraju da problem mora sistemski da se reši, jer više od 50 odsto žena u sigurnoj kući, koje dođu iz unutrašnjosti, nemaju odgovarajuće nalaze.

"Tih žena nema mnogo da bi oštetilo neku instituciju ili ministarstvo. Uostalom to može da se reguliše zakonom, kao što je regulisano zakonom da žrtve trgovine ljudima imaju besplatnu zdravstvenu zaštitu, zašto to ne bi imale i žene žrtve nasilja", navela je Vesna Stanojević iz Savetovalište za žrtve nasilja u porodici.

Godinu dana, do 2008, gradski sekretarijat za zdravstvo finansirao je takve preglede. Sada kažu, to nije u njihovoj nadležnosti. U institutu i dalje, samoinicijativno, besplatno pregledaju povređene žene.

To, kažu, ne može da traje u nedogled, jer institut, kao deo medicinskog fakulteta, nije u sistemu zdravstvene zaštite, te troškovi pregleda ne mogu da im se refundiraju preko Fonda zdravstvenog osiguranja.