Izbavljenje i oporavak žrtava porodičnog nasilja - dugotrajan i bolan proces

Samo prošle godine, gotovo 5.000 žena obratilo se za pomoć Skloništu za žrtve u Beogradu. Za mnoge majke i decu, to je i jedino utočište.

U Srbiji postoji ukupno devet Sigurnih kuća za žrtve nasilja, a u dvema u Beogradu živi pedesetak žena i dece. Novi prostor je neophodan kako bi život štićenika i terapije bili kvalitetniji.

RTS već nekoliko meseci vodi humanitarnu akciju prikupljanja sredstava za izgradnju treće Sigurne kuće u Beogradu. Istovremeno, na svim programima naše televizije, Radio Beogradu i na Internet portalu, sprovodimo medijsku kampanju za sprečavanje nasilja u zemlji.

Ožiljci od noža i makaza, vidljivi tragovi nasilja, nikada neće nestati. Punih sedam godina, jedna od žrtava trpela je jezivo nasilje. U malom mestu, u kojem je živela, svi su znali da je muž zlostavlja, ali niko nije želeo da pomogne.

"Prvo sam se razočarala u svoje roditelje zato što mi nisu dali podršku", kaže žrtva nasilja u porodici. Policija joj je okretala leđa, a kome god da se obraćala, nakon što bi je saslušao, ništa se nije dešavalo.

Kako kaže, u jednom trenutku je pomislila da je ona kriva za sve i da je najbolje da sebi oduzme život.

Samo 12 odsto žena uspe da se spase i počne novi život, bez nasilja. Mnoge odustaju i od pomisli da napuste nasilnika jer, posle višegodišnjeg zlostavljanja, gube samopouzdanje i veru u pomoć institucija sistema.

Palilula primer dobre prakse

"Svaka institucija mora da radi svoj posao i ne možeš da staviš pod tepih nešto što je očigledno potreba za vašom intervencijom", smatra Snežana Jovanović iz Centar za socijalni rad Palilula.

Jovanović je objasnila da se Centar za socijalni rad uključuje u zaštitu žrtava i radi procenu u postupku koji se vodi. Najčešće je to zaštita od nasilja u porodici i postupak za razvoda braka, pošto žrtva bude smeštena u sigurnu kuću.

"U onim najtežim slučajevima zlostavljanja kada iz bezbednosnih razloga žrtva nije smeštena u sigurnu kuću u malom mestu žrtva se smešta u Beograd", precizirala je Jovanović.

Centar za socijalni rad Palilula i policijska stanica te opštine, primer su dobre prakse. Po prijavi nasilja, zajedno odlaze na teren i mnogo brže i efikasnije od nadležnih u drugim opštinama, preduzimaju sve što je u njihovoj nadležnosti.

"Ranije su kod žrtava postojale predrasude da će policija samo trenutno odraditi posao, a posle će se to izgubiti negde", izjavila je Slađana Stojković iz Policijske stanice Palilula.

Stojković uverava da to ipak nije tako i da se policijska služba trudi da svakom incidentu prida važnost i da žrtva posle svega bude na sigurnom.

Najveći problem sporo pravosuđe

U manjim mestima, zbog predrasuda, i zbog toga što se uglavnom svi poznaju, na nasilje u porodici nadležni često ne reaguju na pravi način. Mada i krivični i porodični zakon jasno predviđaju mere zaštite žrtve, praksa pokazuje da kazna sporo stiže nasilnike.

"Mogu da kažem da se situacija drastično promenila u pozitivnom smislu", istakla je Vesna Stanojević iz Savetovališta za žrtve nasilja u porodici.

Stanojević kaže da iako je čula za slučaj da je policajac nasilniku rekao da mu je žena u sigurnoj kući i da je u dosluhu sa njim, smatra da su to samo sporadični slučajevi.

Prema njenom mišljenju, najveći problem je u pravosuđu, jer žene mesecima čekaju na običnu odluku o zabrani prilaska nasilnika, dok se o razvodu i podeli imovine odlučuje godinama.

Prošle godine, samo dvojica nasilnika iseljena su iz porodice, a u istom periodu Savetovalištu se za pomoć obratilo gotovo 5.000 žrtava. Dok nasilnici ostaju kod kuće, sigurne kuće koje su jedina utočišta za žene i decu, stalno su pune.