Inkluzija još uvek daleko od prakse

Procenjuje se da u Srbiji živi oko 45.000 dece sa smetnjama u razvoju. Po novom zakonu, ona imaju pravo da zajedno sa drugom decom idu u vrtić i u školu.

Često se, međutim, inkluzija ne primenjuje u praksi. Da što više mališana sa smetnjama u razvoju bude uključeno u društvo, cilj je kampanje koju sa UNICEF-om i Ministarstvom rada vodi naša kuća, uz podršku italijanske Vlade.

Deca međusobno najlakše nađu zajednički jezik i svaka razlika među njima briše se kroz igru i učenje. Za mališane sa smetnjama u razvoju, koja su uglavnom usmerena samo na svoje roditelje i stručnjake koji im pomažu u odrastanju, mnogo znači da ih prihvate njihovi vršnjaci.

Prema rečima majke Biljane Ranković napredak je u socijalnoj integraciji i komunikaciji sa drugim ljudima odnosno svojim vršnjacima koji vuku napred i doprinose da se dete bolje oseća i funkcioniše u redovnom okruženju.

Roditelji uglavnom nemaju dilemu da li da dete upišu u redovnu vrtićku grupu, svesni da je to za njihovog mališana najbolji put ka osamostaljenju. Stručanjaci i vaspitači osposobljeni za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, imaju ključnu ulogu pri prilagođavanju takvog deteta novoj sredini.

Vaspitačica Tijana Bodiroga kaže da je jako važno da se deca pripreme za prihvatanje deteta sa posebnim potrebama, i ako se to dobro sprovede kroz različite aktivnosti onda nema problema, jer je deci igra najbitnija.

U beogradskim vrtićima oko 210 mališana je u razvojnim grupama. Ono na čemu se insistira jeste da što više dece sa smetnjama u razvoju bude premešteno u redovnu vrtićku grupu.

Prema rečima gradske sekretarke za dečju zaštitu Ljiljane Jovčić najvažnije je da se razbiju predrasude, odnosno da se razbije strah kod roditelja.

Trenutno 30 beogradskih mališana sa smetnjama u razvoju ide u vrtić sa zdravom decom. Njih deset, koji su prošle godine bili u razvojnim grupama, krenulo je u prvi razred.