Dugin i izazovi ruske političke misli danas

Vladimir Kršljanin i Nikola Tanasić

On promoviše Rusiju kao zemlju pobožnosti, tradicionalnih vrednosti i autoritarnog vođstva. Uz to veliki je protivnik zapadnih liberalnih vrednosti. Ovo je u medijima zapada danas uobičajeni portret Aleksandra Dugina, šezdesetogodišnjeg ruskog filozofa, čija je ćerka nedavno u Moskvi ubijena u eksploziji automobila.

Dugin se doživljava i kao ličnost veoma bliska ruskom državnom vrhu i kao kreator dominantnih političkih ideja Kremlja. Ova pojednostavljena vizija, bez obzira na problem njene validnosti, postavlja pitanje političkog identiteta savremene Rusije, njenog modela, vrednosti kao i njihovog porekla.

Sve velike političke ideje pojavile su se u Rusiji još u devetnaestom veku, od konzervativizma do liberalizma, socijalizma, anarhizma. Istovremeno razvijena je i dihotomija slovenofila i evrpejstva. Posle dramatičnog i turbulentnog dvadesetog veka i pada komunizma Rusija je krenula u potragu za novim vrednostima i novom nacionalnom idejom. Dokle se u tome stiglo, u kom pravcu se kreće i kakva je danas „ruska politička misao" za Rečeno i prećutano govore Vladimir Kršljanin, politikolog i diplomata i Nikola Tanasić, politički filozof.

Autor emisije je Radovan Pantović