Turska

U široj srpskoj javnosti o Turskoj se najčešće govori iz dve perspektive: geopolitičke - gde se velika pažnja obraća na neoosmanske i imperijalne ambicije režima predsednika Redžepa Erdogana u regionu (uključujući i političku podršku muslimanskom stanovništvu na Balkanu), i ekonomske - gde se akcenat obično stavlja na „partnerske bilateralne veze" Srbije i Turske, kao i na turske investicije u regionu.

Najveće ime u istoriji moderne Turske - Kemal-paša Ataturk, posle poraza u Prvom svetskom ratu i posle raspada Otomanske imperije, uspeva da oslobodi Tursku od stranih trupa, odvaja veru od države, proglašava sekularnu republiku i stvara državu po zapadnom modelu.

Dve decenije od kada je Redžep Tajip Erdogan došao na čelo Turske, ta zemlja je prešla put od koncepta neoosmanizma, preko čistog erdoganizma.

Turska više nije sekularna zemlja - tu veoma otvorenu rečenicu izgovorio je najpoznatiji turski pisac Orhan Pamuk zbog odluke da se Aja Sofija pretvori iz muzeja u džamiju.

Da li danas možemo da govorimo o neoosmanizmu kao suštinskom elementu turskog mentaliteta i najdubljoj suštini svake njene politike, erdoganizmu kao novoj fazi neoosmanizma, i u tom kontekstu, o trenutnom uzletu međudržavnih odnosa Turske i Srbije.

Šta, zapravo, hoće Turska na Balkanu? Treba li da se radujemo ili da strepimo zbog uticaja koji ona želi da ostvari u našem delu sveta?

Zašto Zapad zbog toga strepi i kakav uticaj na balkansku politiku Turske može da ima njeno zbližavanje sa Rusijom?

Govore:

Vojislav Lalić, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Ankare, i dr Srđan Perišić, profesor na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.

Autor: Dušanka Petrović