Crtani film u raljama političke korektnosti

Nova društvena klima u kojoj živimo i isforsirana politička korektnost donose velike promene u društveni život, pa tako ni crtani filmovi nisu izuzetak.

Iz produkcijske kuće Volta Diznija stiglo je obaveštenje da će dečiji filmovi od sada biti značajno drugačiji, te da će minimum pedeset odsto likova iz crtaća sada biti ili drugačije seksualne orijentacije ili druge boje kože.

Ovo nije prva promena koja je zadesila Diznijeve crtaće, a jedna od promena koja je izazvala najveću polemiku na društvenim mrežama je to što će Mini Maus ostaviti svoju dobro poznatu crvenu haljinicu i zameniti je plavim odelom.

Pepe La Tvoru, inače presimpatičnom tvoru koji misli da je neprevaziđeni ljubavnik i svojim ponašanjem zasmejava sve ljubitelje crtanog filma već više od 75 godina, 21. vek „zalepio" je etiketu silovatelja i nasilnika.

Neće biti ni miša Brzog Gonzalesa, jer popularizuje rasizam prema Latinoamerikancima i Meksikancima. Diznijeva platforma je ukinula Petra Pana, Mačke iz visokog društva i Mazu i Lunju zbog rasizma, a Knjigu o džungli i Damba zbog pogrešnog predstavljanja manjina.

Iz kompanije su objasnili da u svojim crtanim filmovima žele da promovišu snažne i zdrave pojedince, kao i da uklone rodne stereotipe - da devojčice nužno moraju da nose crvene haljinice, a dečaci plave pantalone. Na meti političke korektnosti su i Patak Dača, Snežana i sedam patuljaka, Pepeljuga...

Dizni je ranije obrisao i nekoliko svojih filmova sa striming platformi zbog toga što su „promovisali stereotipe" o ljudima drugačije boje kože.

Kultura otkazivanja poznatija kao „cancel culture", ima novu-staru žrtvu.

Hoće li preživeti ijedan crtani film stariji od pet godina?

Šta industrija animiranog filma 21. veka nudi današnjoj publici?

Gost Nikola Tanasić, filozof.

Autor: Dušanka Petrović