Izbeglička nesreća je uvek ista

Rat koji je započeo vojnom intervencijom Rusije u Ukrajini ponovo je pokrenuo talas izbeglica prema Centralnoj Evropi, sa procenama da će ih uskoro biti više od četiri miliona. Evropska unija i evropske vrednosti ponovo su se našle na testu. Ali čini se da je ovog puta, za razliku od 2015. kada je započela izbeglička kriza iz, pre svega, ratom zahvaćene Sirije, evropska solidarnost na višem nivou.

Do sada je oko polovina izbeglih prešla u Poljsku, svoje granice su otvorili i drugi susedi Ukrajine - Mađarska, Rumunija, Slovačka, Moldavija - a ukrajinske izbeglice primaju i sve druge evropske zemlje.

Evropa je u tome jedinstvena, prvi put posle ko zna koliko vremena.
Za one koji beže od sukoba u Ukrajini neće biti bodljikavih žica i neće biti podizani zidovi kao za ratne izbeglice i ekonomske migrante iz Azije ili Afrike.
„Možda je Tolstoj bio u pravu kada je napisao ono čuveno da su sve srećne porodice iste, a da su one nesrećne uvek nesrećne na različite načine. Za izbeglice to ne važi, izbeglička nesreća je uvek, i svuda, potpuno ista. Valjalo bi da se toga seti svako koga potresu slike iz Ukrajine." (Iz teksta Momira Turudića)
Da li su u pitanju dva lica Evrope, dva aršina po kojima se meri nesreća i pokazuje da u svetu jednakih, kao prema Orvelu, uvek postoje i oni jednakiji?

Gosti:
Momir Turudić, novinar, prevodilac i zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Vreme", sa više od dvadeset godina iskustva rada sa izbeglicama iz Avganistana, i Milica Švabić, pravnica iz organizacije Klikaktiv (Centar za razvoj socijalnih politika).

Autor: Dušanka Petrović