Šta se pod rodno osetljivim jezikom podrazumeva i da li nesporazum nastaje kod primene ženskog gramatičkog roda kada se označavaju zanimanja i titule?

U javnoj raspravi Nacrta Zakona o rodnoj ravnopravnosti predloženo je ujednačavanje upotrebe termina i preciznije definisanje novih pojmova. Naviknuti smo na reči: učiteljica, negovateljica, ali hoćemo li se morati navikavati i na ginekološkinju, akademkinju, virusološkinju... Strukturalisti tvrde da postoji i rodno neutralan oblik u srpskom, a to je muški rod.

Među lingvistima su podeljena mišljenja. Jedni se zalažu i nadaju pozitivnom ishodu u normiranja rodno osetljivog srpskog jezika. Drugi smatraju da srpski jezik nije jezik rodne neravnopravnosti i da se pisanjem kvalifikacija ženama u ženskom rodu vrši nasilje nad jezikom.

Uzmimo primer dosadašnjeg imenovanja žena u zvanje doktora nauka i možda, u najskorije vreme, u doktorku nauka, pod pretpostavkom da će verovatno biti usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Gošće autorke i urednice Melihe Pravdić su profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu Svenka Savić i dr Marina Nikolić, šef Odseka za standardni jezik u Institutu za srpski jezik SANU.