Baterije bez litijuma

Litijum-jonske baterije dovele su do revolucije u našim svakodnevnim životima, a primenjuju se u električnim automobilima, mobilnim telefonima i brojnim drugim uređajima. Međutim, eksploatacija litijuma ima brojne negativne efekte po životnu sredinu, cena mu je visoka, zalihe su ograničene, a postoje i bezbednosni rizici vezani za njegovu primenu.
Usled sve veće potrebe za skladištenjem energije, prvenstveno one iz obnovljivih izvora, kao i ograničenja primene litijum-jonskih baterija, naučnici širom sveta već uveliko rade na pronalaženju alternativa. I tim naučnika iz Srbije, predvođen dr Milicom Vujković sa Fakulteta za fizičku hemiju u Beogradu, radi na razvoju baterija koje će se bazirati na jonima kalcijuma, magnezijuma i aluminijuma. Ona će nam u razgovoru uživo objasniti princip rada različitih tipova baterija, a posebnu pažnju ćemo posvetiti projektu pod akronimom HISUPERBAT kojim rukovodi. Saznaćemo zbog čega bi multivalentne-jonske baterije mogle biti dobra alternativa litijum-jonskim baterijama i kako napreduje njihov razvoj.

Japanska trešnja je ove godine u Kjotu procvetala najranije u 1200 godina dugom periodu tokom koga se ova pojava prati. U kratkom razgovoru prof. Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, objasniće nam u kakvoj je vezi rano cvetanje trešnje sa klimatskim promenama.
U redovnoj rubrici, prof. dr Momčilo B. Đorđević govoriće o primeni litijuma u medicini.

Autor i voditelj: Tomica Mišljenović