Umetnici i pandemija

Umetnost je vrednost po sebi i doprinosi formiranju kulturnog identiteta jedne zemlje. Svaka grana umetnosti ima svoje tvorce, a sve njih povezuje nezavidna pozicija u društvu. Pošto je prošlo vreme mecena sa dobrim ukusom, a današnji sponzori investiraju uglavnom u najgori šund, položaj umetnika u Srbiji nije nimalo lak.

Kao svaka kriza, pandemija korona virusa je pokazala i našoj javnosti približila situaciju u kojoj se samostalni umetnici nalaze već decenijama. Samostalni umetnici u martu nisu bili uključeni u paket mera bespovratne pomoći Vlade Republike Srbije, nisu dobili pomoć za jun, jul, avgust.

Mnogi umetnici imaju dugovanja od nekoliko hiljada evra koja nisu nastala njihovom krivicom. Umetnik sa dugom ili neuplaćenim doprinosima ne može da se leči, on i članovi njegove porodice osigurani na njegovo ime ne mogu da overe zdravstvene knjižice. Sa ovim problemima se samostalni umetnici suočavaju proteklih petnaest godina.

U Republici Srbiji danas ima blizu 2.500 samostalnih umetnika kojima reprezentativna umetnička udruženja (16) utvrđuju samostalni status kao povereni posao. Značajan deo umetničke scene u Srbiji čine ljudi koji nemaju status samostalnih umetnika, niti su honorarno angažovani u institucijama. Samostalni umetnik živi u egzistencijalnoj nesigurnosti. Nema stalne prihode. Zarađuje od posla do posla i od angažmana do angažmana. Uglavnom je slabo ili veoma slabo plaćen.

Kako stvoriti uslove za dostojanstven rad i na tom radu zasnovanu egzistenciju samostalnih umetnika? Šta sindikat i umetnička udruženja mogu da učine u veoma nepovoljnim okolnostima za kulturu? Govore: Ana Stanić, pop rok pevačica i kompozitorka i likovna umetnica Svetlana Deranić.

Autor: Dušanka Petrović