Strah od gubitka posla i sredstava za egzistenciju svojih porodica, potpuna pravna nesigurnost, kao i pasivan odnos države prema poslodavcima koji krše zakone, odvraćaju radnike od same pomisli da traže svoja prava, čak i po cenu da mesecima ne dobijaju plate. Preovladava stav "ćuti i trpi".

Nejaki sindikati i pasivan odnos države, nedostatak solidarnosti i poruke koje dobijaju sa najviših nivoa vlasti obeshrabruju radnike da se konkretnije angažuju u odbrani svojih prava.

Od svih stresnih životnih situacija, otkaz je u prvih pet koji kod većine ljudi iziskuje povećane napore za prilagođavanje novonastaloj situaciji. Pored ekonomske i pravne, gubitak posla za sobom nosi i jaku psihološku dimenziju - gubljenje samopouzdanja, integriteta i samovrednovanja. I sama pomisao na otkaz kod mnogih budi klasičan, iracionalan, demotivišući strah.

Govore prof. dr Dejan Urdarević sa Pravnog fakulteta i Sarita Bradaš, psiholog istraživač iz fonacije Centar za demokratiju.

Autor Dušanka Petrović