понедељак, 04. дец 2017, 21:38

Gozba

Psihoanaliza i kultura

Ako se ekskrement - a leš je, na kraju, svačiji poslednji ekskrementalni ostatak - uvede u govor, onda ovog pravog ekskrementa, leša, ni ne mora da bude (iskaz "ja sam mrtav" odaje život a ne upućuje na smrt). Jedan drugi film počiva sasvim na ovome: Matriks (The Matrix, 1999) Vačovskih (The Wachowskis), u kom protagonisti koji uspeju da ovladaju programskim jezikom simulacije stvarnosti, na kraju u tom programskom jeziku, u virtuelnoj stvarnosti, mogu ne samo da izbegavaju smrtonosne udarce, već čak i da umru i da se, potom, vrate u život. (Vladan Milanko)

O problemima psihoanalitičko-fenomenološke analize u sferi umetnosti i religije, razgovaramo sa Vladanom Milankom, filozofom i filmskim kritičarom.

Autor: dr Aleksandar Lukić