Kad Stevan čita novinu

Stevan Stojanović je novinu čitao odpozadi, od poslednje stranice. Nekad je tu bio TV program, al kako su se televizije namnožile, tu satnicu prebacili su negde unutra. Njega to ionako više ne zanima. Njegove su čitulje, mali oglasi i razna privatna obaveštenja. Pročita najpre ono što piše, a onda zamišlja. Evo, juče unuci Aleksa i Aleksandra objavili da je baka Danici i deda Mirku 50. godišnjica braka. Ne zna Stevan nikog od njih, al svejedno se nervira. Oglas u štampi preklopili na pola, pa im se imena samo naslućuju. A ljudi dali pare da se sve lepo vidi. I sad Stevan zamišlja kako su ti pažljivi unuci, ujutru kupili novinu da se s bakom i dedom zajedno raduju, a ono – pola oglasa nema. Taj što je prelamao stranicu, ispreklapao i neke Jakiće koji krštavaju dete čije se ime ne vidi, a najslađoj Ani koja puni dve godine, očepili baka Verin potpis. I nikom ništa. Tri kuće poštovale i formate, i broj slova, i cenovnik, a ovi iz novine ni izvinjenje da otštampaju.