Nušić u Smederevu

Smederevo i Ivanjica, grad i varošica, dva su mesta u Srbiji koja, svako na svoj način, festivalom „Nušićevi dani“ i manifestacijom „Nušićijada“, neguju sećanje na Branislava Nušića i slave njegovo nenadmašno delo i duh. I dok su domišljati Ivanjičani, potpuno na tragu nušićevskog humora, vezu sa legendarnim komediografom pronašli tek u čuvenoj replici iz „Gospođe ministarke“ „viđen si za Ivanjicu“, Smederevci imaju mnogo jači adut. Naime, Branislav Nušić je kao dečak desetak godina bio njihov sugrađanin, jer je, zbog propasti očevog posla, njegova porodica bila prinuđena da napusti Beograd.

Zato, kada čitate njegovu „Autobiografiju", za ceo onaj, možda i najurnebesnije smešan, deo u kojem Nušić opisuje početke svog školovanja, kao mizanscen treba da zamislite grad Smederevo, na obali Dunava, u senci despotove tvrđave. A škole su: osnovna, četvorogodišnja, tada zvana i znana kao „škola kod Gornje vage", koja postoji i danas i beleži 152 godine rada, sada kao OŠ „Jovan Jovanović Zmaj", a gimnazija je smederevska, tada „realčica", u koju je Nušić išao samo dve godine, do povratka sa porodicom u rodni Beograd.

I priča našeg sagovornika, istoričara Dobrice Jovičića, nastavnika baš u "Zmajevoj" školi, u dobroj meri se oslanja na to popularnu Nušićevu "Autobiografiju". Ali biće i mnogo manje poznatih detalja iz života omiljenog srpskog komediografa, posebno onih koji se odnose na godine njegovog detinjstva u Smederevu.

Zabeležile Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović.

broj komentara 0 pošalji komentar
Kojekuda Kojekuda

Autor:
Autori: Elizabeta Arsenović i Mirjana Nikić

Emisija Radio Beograda 1 koja će vas, baš kako joj i naziv govori, voditi od Kelebije do Medveđe, od Bajine Bašte do Negotina - u seoca i gradove, u prošlost i budućnost, u stvarno i moguće. [ detaljnije ]