Davor Džalto: Religija i ekološka kriza

Govoreći o shvatanju sveta i prirode u tradicionalnim religijama, sa fokusom na judeo-hrišćansku tradiciju i mesto i ulogu hrama (u Jerusalimu), Davor Džalto polazi od jednog mogućeg čitanja narativa o postanju s početka Starog zaveta. U toj interpretaciji čovek biva stvoren poslednjeg dana stvaranja kako bi bio onaj ko brine o tvorevini i stavljen je u njen centar da je kultiviše. Posedujući odgovornost da čuva i neguje okruženje, čovek ga osmišljava i daje mu smisao, uspostavljajući na taj način odnos tvorevine i Tvorca. Naime, svrha obreda bila je obnova zajednice sa Bogom, koja nije bila samo obnova zajednice Boga i ljudi, već je uključivala i čitavu tvorevinu.

Ovom liturgijskom pristupu svetu, i viziji sveta kao nečega što je sveto (i što se osvećuje zajedničarenjem sa Bogom), suprotstavljena je vizija sveta, prirode i čoveka u modernom kapitalizmu. U odgovoru na pitanje koja je razlika između ideologije kapitalizma i predmodernog sveta, Džalto zastupa tezu da se ona ogleda u izmeštanju Boga i čoveka iz centra sveta. Uzdizanjem tržišta kao prototipa svih relacija, pod robu bivaju podvedene stvari koje, po definiciji robe kao onoga što je stvoreno da bude razmenjeno na tržištu, ne mogu biti roba (zemlja, čovek i ljudski rad, novac). Pogled iz religijske perspektive i kritička refleksija prema narativima o opravdanju kapitalizma trebalo bi da otvore vrata za neku novu vrstu metafizike koja će nam pomoći da preosmislimo tržišne mehanizme i da afirmišemo neki model humanijeg društva i odnosa prema okruženju.

Snimak je zabeležen 22. oktobra u Aero klubu u Beogradu.
Urednica emisije Tanja Mijović.