Bojan Jovanović: Mitska aura smrti. Oživljavanje paganstva

U svojim antropološkim istraživanjima objedinjenim pod naslovom Mitska aura smrti, Bojan Jovanović razmatra fenomene demonizacije i sakralizacije u kontekstu primarnog ljudskog straha, to jest straha od smrti, koji posebno dolazi do izražaja u kriznim situacijama različite vrste. Shodno tome, autor će se kroz brojne primere u našoj pisanoj i usmenoj tradiciji baviti predstavama vampira, veštica i svetica, kao i temom kosovskog mita i oživljavanja paganstva, kako bi pružio etno-antropološko, ali i socio-psihološko objašnjenje ovih pojava.

U odeljku „Oživljavanje paganstva" Bojan Jovanović piše: „Iako je u svetlu prihvaćenog crkvenog tumačenja Lazareva samožrtvena mučenička smrt i njegova potonja kanonizacija za sveca dobila hrišćansko značenje, carstvo nebesko u narodnoj pesmi iskazuje se kroz dioptriju paganskog osećanja kao veće, bolje, trajnije i vrednije. Nebesko kao mitski realitet ima neposrednu i opipljivu vrednost ovozemaljskog, a izrazita prinuda u vreme ropstva u mitskoj projekciji se iskazuje kao naknadno tumačenje slobodnog izbora. Za razumevanje odnosa hrišćanskog i paganskog, crkvenog i narodnog veoma je važno imati u vidu njihov međusobni uticaj... Istorijska istina o ovom boju se udaljavala srazmerno približavanju i potpunom prihvatanju mita kao adekvatnijeg načina poimanja prošlosti i života u sadašnjosti. Mitska transpozicija istorije je postala izabrana i konačna prošlost iz koje je simbolički isijavala nova aktuelna poruka. Potiskivanje istorijske realnosti onda i tada izvršavano je u cilju uspostavljanja aktuelnih veza sa realnošću sada i ovde. Ovaploćen u epskoj poeziji i predanju, mit je permanentno inspirisao narodnog pevača koji je uz gusle uvodio članove svoje zajednice u ritual kolektivnog istorijskog sna. .. Sadržaji Kosovskog mita postali su jedan od važnih činilaca srpskog nacionalnog identiteta. U celokupnom ovom predanju, označenom kao Kosovski zavet, topos carstva nebeskog se iskazuje kao mesto etičkog utemeljenja tog identiteta sa kojeg izrasta duhovna vertikala srpske tradicije. Iz vekovne tame ropstva prosijavala je istina ovog predanja čija je simbolika čuvala njegovu veliku tajnu nesvodljivu na jednoznačne poruke. Dubina ovog tajnovitog sadržaja pokazivala se uvek većom od njenog poznatog i racionalno dokučivog aspekta. Nepoznato u njemu bilo je objašnjivo samo tajnom. Predstava o velikom porazu pokazala se kao rodno mesto ideje o mogućnosti njegovog duhovnog prevazilaženja. Poraz je otvorio vrata carstva nebeskog kao simbola duhovnog plana u čijoj realnosti se i iskazala mogućnost spasenja".

Čitala je Dušica Mijatović.
Urednici ciklusa Tanja Mijović i Predrag Šarčević.