Bojan Jovanović: Mitska aura smrti. Vampir kao metafora

U svojim antropološkim istraživanjima objedinjenim pod naslovom Mitska aura smrti, Bojan Jovanović razmatra fenomene demonizacije i sakralizacije u kontekstu primarnog ljudskog straha, to jest straha od smrti, koji posebno dolazi do izražaja u kriznim situacijama različite vrste. Shodno tome, autor će se kroz brojne primere u našoj pisanoj i usmenoj tradiciji baviti predstavama vampira, veštica i svetica, kao i temom kosovskog mita i oživljavanja paganstva, kako bi pružio etno-antropološko, ali i socio-psihološko objašnjenje ovih pojava.

U odeljku „Vampir kao metafora" Bojan Jovanović piše: „U vreme krize i otvorenog pitanja opstanka, kolektiv je intenzivirani osećaj greha projektovao u demonizovanog pokojnika, koji postaje uzročnik aktuelnih teškoća i zla. Demon, prema mitskom obrascu, može biti živi član zajednice u vidu veštice, ali i pokojnik. Uzroci trenutnih nevolja kolektiva vezuju se za zlonamernost pokojnika, koji postaje žrtveni jarac, čije bi obredno eliminisanje trebalo da ukloni prepoznat uzrok zla. U tom smislu, vampir kao demonizovan pokojnik predstavlja i svojevrsnu metaforu za nepoznate uzroke nevolja kojima su članovi njegove zajednice izloženi... Institucionalizovanje rituala, poput magijskog čina, utiče na obnavljanje pojava protiv kojih se vrši. Reakcija određuje i tip mišljenja koje se napaja obredom. Budući da se na pretpostavljeno zlo, definisano kao posledica demonske aktivnosti pokojnika, odgovara postupkom radikalnog zla - njegovim ubijanjem, krug zla se ne zatvara. Okupljeni da iskopaju, probodu i spale vampira, članovi zajednice se razilaze privremeno umireni, ali trajno ugroženi od novih demonizovanih pokojnika. Odgovor na pitanje smrti, postavljeno mitsko-obrednim kompleksom vampira, pokazuje se bitnim i za smisao života kolektiva. Sama činjenica smrti nije dovoljna da bi se kao takva prihvatila, jer poput svih drugih fakata podleže iskušenju fikcionalizacije kojom se iskazuje njeno osporavanje. U nepovoljnim životnim okolnostima, stanje krize se nastoji prevazići demonizacijom pokojnika koji se proglašava uzročnikom aktuelnih nevolja i zbog toga se obredno ubija. Tim obredom njegovog usmrćivanja, kolektiv se uverava da je on konačno mrtav. U kontekstu samouveravanja u realnost fakta, pokojnik faktički postaje zaista mrtav, a njegovo oživljavanje imalo je socijalnu i psihološku funkciju proizvođenja potrebnog uzročnika aktuelnih nevolja i njegovo obredno uklanjanje".

U sutrašnjoj emisiji ovog ciklusa možete slušati odeljak „Veštica i svetica" iz ovog Jovanovićevog teksta.

Čitala je Dušica Mijatović.
Urednici ciklusa Tanja Mijović i Predrag Šarčević.