Dipeš Čakrabarti: Razum i kritika istoricizma

Glavno pitanje ovog teksta moglo bi se sažeti u sledećem: kako možemo naći oblik društvene misli koja prihvata analitički razum u potrazi sa socijalnom pravdom, ali mu ne dozvoljava da izbriše pitanje heterotemporalnosti iz istorije modernog subjekta? Da bi odgovorio na ovo pitanje, Dipeš Čakrabarti polazi od identifikovanja izvesnih uobičajenih analitičkih strategija u društvenim naukama, koje teže ka tome da sakriju od pogleda fragmentarnu prirodu „sadašnjice" u kojoj istraživački subjekt živi. U te svrhe, autor se oslanja na rad tri intelektualca koji su važni za postkolonijalnu misao, a to su: Džomo Kenijata (Jomo Kenyatta), Antoni Apija (Anthony Appiah) i Damodar Darmananda Kosambi (Damodar Dharmananda Kosambi).

Zastupajući tezu da je anahronizam integralni deo istoricističkog senzibiliteta koji karakteriše našu potragu za socijalnom pravdom, Čakrabarti zapaža da istoricizam može cirkulisati samo u atmosferi frustracije, očaja i resantimana. „Sve dok imamo istoricizam na delu, zadatak konceptualizacije prirode političke modernosti u kolonijalnnoj i postkolonijalnoj Indiji nas zbunjuje. Seljak kao građanin nastavlja da deluje kao relikt nekog drugog vremena, iako znamo da on ravnopravno pripada istoj sadašnjosti kao i moderan građanin. Izazov je u rekonceptualizaciji sadašnjosti. Kako bismo redefinisali naš projekat kao nešto što ide izvan resantimana prema evropskoj misli, moramo da mislimo izvan istoricizma. To ne znači odbaciti razum, već sagledati ga kao jedan od mnogih načina bivstvovanja u svetu... Kritikovati istoricizam u svim njegovim varijetetima znači odučiti da se o istoriji misli kao o razvojnom procesu, u kojem ono što je jednom bilo moguće postaje aktuelno, težeći ka budućnosti koja je singularna. Ili, drukčije rečeno, to znači naučiti da se misli sadašnjost - sada u kojem živimo dok govorimo - kao nesvodivo ne-jedna. Preduzeti taj korak znači ponovo razmisliti o problemu istorijskog vremena i osvrnuti se na odnos između mogućeg i aktuelnog. Misli koje slede proizlaze iz rasprave predstavljene u drugom delu Hajdegerovog dela Bitak i vreme. U središtu ovog ogleda nalazi se zainteresovanost za načine na koje se može misliti o prošlosti i budućnosti u netotalizujućem maniru", piše Čakrabarti.

Tekst je preuzet iz autorove knjige Provincializing Europe: postcolonial thought and historical difference, koju je objavio Princeton University Press 2007. godine.

Prevela s engleskog Dušica Popović.
Čitao je Aleksandar Božović.
Urednici ciklusa Tanja Mijović i Predrag Šarčević.