Sreten Petrović: Šelingova temeljna misao i ’meke forme’

Studijom „Šelingova temeljna misao i meke forme" napisanom za sedmični ciklus „Estetičke studije" (koji je emitovan od 14. do 18. jula 2014. godine), Sreten Petrović se vratio proučavanju i tumačenju dela značajnog i uticajnog nemačkog filozofa Fridriha Vilhelma Šelinga, kome se posvetio još opredeljenjem za izradu doktorske disertacije o valorizovanju Šelingovog stvaralaštva, inače davno odbranjene pred sarajevskim profesorima Ivanom Fohtom, Milanom Damnjanovićem i Abdulahom Šarčevićem.

U ovoj studiji Sreten Petrović je predstavio svoje nove uvide u višegodišnje vehementno promišljanje i filozofsko pisanje Šelinga, kome je znatnu pažnju posvetio i filozof Karl Jaspers. Autor je tekst podelio na pet poglavlja: „Smisao Šelingovog obrta", „Filozof i njegova temeljna misao", „Romantički zanos i misija umetnosti", „Umetnost, priroda i čulnost" i „Očuvanje jedinstva filozofije, uprkos svemu".

„Da li se Šelingov misaoni razvoj posle 1804. godine i najizvesnije 1801. godine, kada se pojavio njegov važan spis O suštini ljudske slobode može smatrati početkom Šelingovog filozofskog preloma?" pita Petrović na početku svoje studije da bi u kasnijim poglavljima, govoreći o filozofskoj temeljnoj misli, zapisao: „Koliko mi je poznato, a u interpretaciji Šelingove filozofije, dosada se nije izričito ukazivalo na činjenicu da u ovom mišljenju nailazimo, zaista, na jednu jedinstvenu težnju, na lajt motiv izrečen u vidu sistematske odbrane, kako sam ih nazvao, takozvanih 'mekih formi' duha, u kojima se, u tim mekim formama, ne samo simbolički već i stvarno, a i celovito u njima ovaploćuje, odnosno stanuje upravo Šelingova 'temeljna misao'. U tome duhu a u korelaciji sa drugim pravcima mišljenja, moglo bi se ustanoviti, na primer, kako je kod Hegela na delu takozvana 'jaka misao', 'robustan oblik ili forma' Duha, u kojoj se Logos najpregnantnije izražava..."

Takođe, naš estetičar je u ovoj studiji ukazao i na pitanje "Zašto je uopšte Nešto a ne Ništa?", koje je korespondentno sa dvema elitnim formama - sa mitologijom i umetnošću.

Tekst je pročitao autor, Sreten Petrović.