Džon Banvil: Fragmenti vremena. Dablinske uspomene (4)

Živopisna zbirka uspomena na dablinske događaje, smeštene na međi faktografije i fikcije, Fragmenti vremena. Dablinske uspomene delo je Džona Banvila, autora romana More, za koji je dobio prestižnu Bukerovu nagradu. Rođen u malom, od irske prestonice neznatno udaljenom gradu, junak ove priče se sa Dablinom prvi put upoznaje kao dete - sa iskrenim i nepatvorenim oduševljenjem. Premda mu je, kao punoletnom mladiću, konačno preseljenje u grad donelo i poneko razočaranje, opčinjenost njime ne jenjava. Vodeći čitaoca dablinskim ulicama, autor ovih pseudomemoara uživa u istoriji kulture, arhitekture, politike i društva. Protkane neposrednim i ličnim sećanjem na izvesna mesta i susrete, pripovedačeve uspomene su, istovremeno, omaž vremenu odrastanja i formiranja umetnika u mladosti. Čitaoca ili, bolje rečeno, putnika, očekuje priča o gradu i životu u njemu, puna slojevitih, posve neočekivanih emocija.

„Svaki umetnik zna da je za umetnika detinjstvo i dečje poimanje stvari duboki izvor onoga što se nekad nazivalo nadahnućem, ako ni zbog čega drugog onda zbog činjenice da smo kao deca prvi put shvatili svet kao tajnu. Odrastanje je, nažalost, proces pretvaranja tajne u svakodnevicu. Više nas ništa ne čudi - ni nebo, ni smena godišnjih doba, ni ljubav, ni drugi ljudi - samo zbog toga što smo se navikli na sve to... Niko od nas nije sve video: sve je uvek novo i svaki put je prvi put. Mi ne odrastamo, samo postajemo tupi", piše Džon Banvil.

Prevela s engleskog: Ksenija Todorović
Čitao: Bojan Žirović
Urednica ciklusa: Tanja Mijović