Časlav Koprivica: Obrazovanje naroda kao postajanje ka suštini

Iako je uobičajeno da se pri govoru o obrazovanju pođe od jednostavnijeg ka složenijem, to jest od pojedinačnog ka kolektivnom, Časlav Koprivica u ovom tekstu preokreće redosled kako bi pokazao da obe „grane" obrazovanja imaju zajedničko ishodište. To ishodište je u toposu identitetske nezaključenosti (i pojedinca i zajednice), što za sobom povlači njihovu dvojnu, jednoizvornu otvorenost prema drugima.

Temeljna ideja obrazovanja je ona u kojoj se kao normativni vidokrug obrazovne prakse postavlja suštinska promena obrazujućega - njegovo preobražavanje ka dvostrukom cilju: ka ideji univerzalnog čoveka, te ka onome što je za njega pojedinačno bićetvorno celishodno. „Univerzalni čovek" je regulativni ideal čoveka koji je kadar da opšti sa svime što je ljudsko, odnosno dostojno ljudskoga. Da bi čovek, koji je u svojem individualizovanom biću neuobličen i „nedovršen", mogao da se orijentiše, da bi saznavao na koji način i u kojem smeru treba sebe da oblikuje, on mora razviti osetljivost za normativno istumačenu opšteljudskost, iz koje tek može i treba crpsti podsticaje pojedinačnog oblikovanja, smatra Koprivica. Razvijanje prijemčivosti za drugost nalazilo se u temelju klasične, helenske ideje obrazovanja, a samim time i u temelju helenske kulture, budući da je ona dubinski dovela u vezu ideju obrazovanja i ideju zajednice. Otvorenost za drugost prebiva u srži ideje obrazovanja, jer se samo tako može doseći ono normativno obavezujuće, koje čoveku rođenjem nije dato, ali je zato na njega, kao čovek, pozvan.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.