Čitaj mi!

Refleksije

Aleksandar Milosavljević: O 66. Sterijinom pozorju

U emisiji Refleksije možete slušati osvrt Aleksandra Milosavljevića na predstave „Vitezovi Lake male – subotička sindikalna operska gala” i „Poetika gledanja” izvedene na 66. Sterijinom pozorju. Obe predstave režirao je Andraš Urban, a nastale su u produkciji pozorišta „Deže Kostolanji” iz Subotice..

Predstava Vitezovi Lake male" – subotička sindikalna operska gala počinje tako što glumci u raskošnim kostimima izlaze na scenu, uz najavu da će jedno od njih – „mlada i veoma talentovana" glumica pročitati tekst protesta članova pozorošnog sindikata. Naime, ansambl je nezadovoljan rediteljem i direktorom ovog teatra, Andrašem Urbanom, koji ih na razne načine zlostavlja, tera ih da se na pozornici svlače, da glume seksualne odnose, da psuju i vulgarno se ponašaju, a da pri tome ne grade likove; glumci više neće to da trpe i ne pristaju na rediteljska iživljavanja, a hteli bi da napokon zaigraju u normalnim pozorišnim produkcijama za kakve su se i školovali. Na pozornici će se pojaviti i sâm Urban, tačnije glumac koji igra ulogu poznatog reditelja i direktora „Kostolanjija", koji će kroz naglašenu karikaturu do paroksizma scenski konkretizovati tvrdnje ozlojeđenih pobunjenika, prikazujući Urbana kao razmaženog i umišljenog despota koji beskrupulozno šikanira glumce. U svojoj pobuni glumci dospevaju i do lepog, čistog mađarskog jezika, do nacionalne teatarske tradicije, pa i do do operete Laka mala kompozitora Bele Zerkovića i libretiste Lasla Silađija, nastale 1928. godine. Kako komentariše Milosavljević, Urbanov izbor da za osnovu ove predstave uzme upravo Laku malu ima više dimenzija: u prvom sloju ovaj izbor, posredstvom operete kao eminentno građanskog žanra, omogućava konfrontaciju dve estetike, jedne zasnovane na istraživanju i druge učaurene u tradicionalizmu; u drugom Laka mala priziva sećanje na Hortijevu posetu Subotici kao konkretnu situaciju koja određuje širi kontekst kritičkog sagledavanja žanra i smisla operete; na trećem nivou, narativ originalne peštanske operete, priča o spremnosti mlade junakinje da po svaku cenu postigne uspeh, što razotkriva pragmatizam mladih. Ova predstava otvorila je prostor za sagledavanje teatarskog života iz specifičnog ugla, formirala je perspektivu za kritičko promišljanje uloge pozorišta i, posebno, teatarskih stvaralaca u kontekstu društvene funkcije scenskih umetnosti, i nesumnjivo je jedna od najboljih prikazanih na ovogodišnjem Sterijinom pozorju.

* * *

Po rečima Alekandra Milosavljevića: „Šteta što predstava Poetika gledanja nije na ovogodišnjem Pozorju prikazana pre Vitezova „Lake male". Prvo, zato što je i nju u Pozorištu „Deže Kostolanji" režirao Andraš Urban, drugo, jer u obe predstave igra bezmalo isti glumački ansambl, i treće, zato što upravo ona u sebi sadrži sve ono zbog čega se navodno bune glumice i glumci u predhodnoj predstavi... Uz nestvarno nežnu a uzbudljivu muziku Silarda Mezeija, na praznu pozornicu akteri pokrivenih lica – dakle ne samo bezlični nego deindividualizovani – iznose razne predmete: lobanje, makete životinja i riba, razmeštaju rekvizitu, prosipaju zemlju, ali iznose i komad sirovog mesa koji će na vidnom mestu biti okačen na stalak, što je, paradoksalno, jedini „živi" elemenat na sceni."

Urednica emisije Tanja Mijović.

broj komentara 0 pošalji komentar