Andreas Malm: Korona, klima, kapitalizam

Prema ovom autoru, ako su države bile sposobne da se mobilišu pred nevidljivim neprijateljem poput ove pandemije, onda bi, takođe, trebalo da budu u stanju da se s podjednakom snagom suoče i sa vidljivim opasnostima kao što su globalno zagrevanje i uništavanje klime. Malm smatra da se u oba, gotovo blizanačka slučaja, „prepliću aspekti onoga što je danas jedna hronična vanredna situacija". Pa ipak, odgovori država na dve pomenute krize izgledaju, na prvi pogled, potpuno drugačije. U slučaju kovida-19, vlade su prepoznale njegovu ozbiljnost i prisilile su mnoge kompanije na zatvaranje ili preusmeravanje proizvodnje, uvodeći razliku između esencijalnih i neesencijalnih zanimanja. Tamo gde su vlasti uvodile čak i drakonske mere, građani su ih uglavnom poštovali. Imajući u vidu da je tokom pandemije španska država, na primer, nacionalizovala svoje privatne klinike, da je Italija preuzela avionsku kompaniju Alitalia, a Britanija nacionalizovala svoj železnički sistem, Malm tvrdi da su takvim postupcima ozbiljno uzdrmane „ograde oko privatnog vlasništva", pa čak i, pomalo hiperbolično, da je kriza uzrokovana pandemijom „suspendovala kapitalističke odnose". Drugim rečima, države su protiv virusa preduzele neophodne mere upotrebe sile u razmerama i sa žustrinom za kojom klimatski aktivisti bezuspešno vape već decenijama! Na osnovu čega bi, onda, trebalo razumeti razliku u reagovanju? S jedne strane, smatra Malm, rat protiv kovida-19 uklapa se u sveobuhvatnu paradigmu koja je zavladala politikom globalnog severa poslednjih godina, a to je nacionalizam. S druge strane, na udaru virusa nisu se našli, kao u slučaju klimatskih promena, najsiromašnije zemlje sveta i najugroženiji pripadnici čovečanstva, već upravo suprotno.

Knjigu Korona, klima, kapitalizam objaviće uskoro, u prevodu Aleksandra Nedeljkovića, Fakultet za medije i komunikacije iz Beograda.

Tekst čita: Aleksandar Božović
Urednik: Predrag Šarčević