Hans Verner Hence: Iznevereno more

U glavnim ulogama predstavili su se: sopran Vera-Lote Beker kao udovica Fusako, tenor Džoš Lovel kao njen trinaestogodišnji sin Noboru, bariton Bo Skovhus kao oficir trgovačke mornarice Rjuđi. Članovi bande su: Erik van Hajnigen, Kangmin Džastin Kim, Stefan Astahov i Martin Hesler.

Ovo je deveto opersko ostvarenje Hansa Vernera Hencea koje je poručila Nemačka opera iz Berlina. Hence je radio na ovom ostvarenju između 1986. i 1989. godine, rukovodeći se libretom koji je Hans-Urlih Trajhl napisao po njegovim smernicama, a na osnovu romana Mornar koji je izneverio more Jukija Mišime.

Premijera opere je upriličena 1990. godine u Nemačkoj operi u Berlinu, sa dirigentom Markusom Štencom, a potom su usledile i postavke u Državnom teatru u Visbadenu, kao i u Teatru Liriko u Milanu, te operi u San Francisku.

U muzičkom smislu, opera Iznevereno more poseduje prokomponovanu strukturu, u kojoj se nalaze i jasno definisane i označene zatvorene numere. U smislu organizacije podseća na Henceovu jednočinu operu Basaridi iz 1968. godine, dok presudan uticaj treba tražiti u operskim ostvarenjima Albana Berga, odnosno u bergijanskom spoju zatvorenih numera, dramske funkcije orkestarskih interludijuma i vokalnog karaktera protagonista. Glavna ženska uloga Fusako je izuzetno tehnički zahtevna, u rasponu od šprehgezanga do koloraturnih pasaža, te donekle podseća na rolu Lulu. Hence svakome od protagonista daje karakterističnu instrumentalnu pratnju – na primer, deonicu Fusako najčešće prate gudački instrumenti, Rjuđija duvačka sekcija, dok Noborua i ostatak njegove bande podržavaju klavir i udaraljke sa određenom visinom tona. Takođe, svaki od junaka ima svoj specifični tematski materijal, izveden iz tonskih nizova i njihovih harmonskih agregata.

Sadržaj prati simboličnu priču o sukobu i nerazumevanju između starog i novog Japana, u posleratnim godinama. Trinaestogodišnji dečak Noboru je vezan za vrednosti tradicionalnog Japana, zajedno sa svojim drugovima, koji čine jednu dečaku bandu. Oni preziru svoje očeve, kao slabiće koji nisu umeli da zaštite svoju zemlju. Isprva, brodski oficir Rjuđi, koji postaje Noboruov očuh, izgleda kao predstavnik starih japanskih vrednosti – stoicizma, snage duha, avanturizma i časti. No, Rjuđi u stvari je duboko razočaran životom na moru i žudi da se vrati na kopno i da se skrasi. Zajedno sa dečakovom majkom Fusako, koja je ostala udovica, on se priklanja zapadnim vrednostima. Fusako inače vodi radnju zapadnog tipa i Rjuđi želi da joj se pridruži u vođenju posla. Noboru i njegovi drugovi se osećaju izneverenim ovim Rjuđijevim "preokretom" i na kraju opere, u nemogućnosti da prihvate stvarnost, oni usmrućuju mornara.

Urednica Ksenija Stevanović