Umetnost interpretacije

Ovaj umetnik koji je živeo samo od 1917. do 1950. godine kada je preminuo od Hodžkinove bolesti, ostao je upamćen kao jedan od najperspektivnijih pijanista iz sredine XX veka. Rođen u porodici muzičara, rano je počeo da svira klavir, te je sa trinaest godina, već nastupao na javnim koncertima kao jedan od najboljih studenata Konzervatorijuma u Bukureštu, izvodeći Koncert u a molu Edvarda Griga. Nakon kontroverzi tokom pijanističkog takmičenja u Beču 1933. godine, kada mu je, po mišljenju Alfreda Kortoa nepravedno oduzeto prvo mesto, Lipati odlazi u Pariz, postajući učenik ovog francuskog pijaniste, a potom i niza značajnih značajnih pedagoga i umetnika poput Nađe Bulanže, Pola Dikaa i Šarla Minša. Iako je i na početku Drugog svetskog rata uspevao da nastupa, svirajući širom okupirane Evrope, 1943. godine odlučuje da emigrira u Švajcarsku. U ovom periodu Lipatijevo zdravlje naglo počinje da se pogoršava i on sve ređe koncetrira, posvećujući se podučavanju na Ženevskom konzervatorijumu. Iako je danas izvesno da su se prvi simptomi ispoljili znatno ranije, Hodžkinova bolest mu je dijagnostikovana tek 1947. godine kada je već bila u poodmakloj fazi. Podvrgavajući se agresivnoj terapiji kortizonom, Lipati je uspevao da se povremeno vrati klaviru, a 1950. godine je čak u nekoliko navrata boravio u snimateljskim studijima. Nažalost, i pored kratkotrajnog oporavka, Lipati je u decembru te godine izgubio bitku sa opakim oboljenjem.

U periodu kada je njegovo zdravlje počelo ubrzano da se pogoršava, Lipati je uprkos svim teškoćama započeo saradnju sa I-Em-Ajevim producentom Valterom Legeom, sa kojim je između 1947. i 1950. godine i zabležio najveći deo svog diskgorafskog repertoara. Među ovim poznijim snimcima se nalaze klavirski koncerti Šumana, Griga, Mocarta, Šopena i Buzonijeva obrada Bahovog Koncerta za instrumente sa dirkama broj 1 u de molu, kao i zapisi klavirskih kompozicija Skarlatija, Lista, Šopena, Ravela. Interesantno je da su vremenom na svetlost dana isplivali i zapisi Lipatijevih koncertnih izvođenja. Očekivano, kvalitet ovih snimaka je znatno slabiji od onih zabeleženih u studiju, ali su uprkos tome ovo dragocena svedočanstva njegovog interpretativnog dara i besprekornog stila. Na ovim snimcima se između ostalog nalaze Treći klavirski koncert Bele Bartoka, Koncert broj 1 u Es duru Franca Lista, kao i Končertino u klasičnom stilu opus 3 koji je komponovao sam Dinu Lipati.

Urednica emisije: Ivana Neimarević