„Glasovi” Maksa Rihtera na Dan ljudskih prava

Večerašnjom, specijalnom emisijom na talasima Trećeg programa Radio Beograda priključujemo se obeležavanju Međunarodnog Dana ljudskih prava. Reprodukovaćemo ekskluzivan snimak radijske premijere dela Voices – Glasovi Maksa Rihtera, nemačko-engleskog kompozitora i pijaniste, koji se pored koncertne aktivnosti, tokom karijere angažovao i kao studijski muzičar, a bavio se i primenjenom muzikom za film i pozorište. Kompoziciju Glasovi Rihter je realizovao u saradnji sa rediteljkom i partnerkom Julijom Mar, a pored ovog ostvarenja, večeras ćete slušati i njegovu kompoziciju Infra. Snimak koncerta, koji je uz strogo poštovanje epidemioloških mera održan 4. decembra u Londonu, u Studiju 1 čuvenog kompleksa studija Mejda Vejl, dobili smo posredstvom međunarodne razmene Euroradija. Inače, u ovom koncertnom prostoru svoje nastupe imali su i Bitlsi, Dejvid Bouvi, Džimi Hendriks, a u njemu su se premijerno izvodila i dela Arnolda Baksa, Artura Blisa i Olivijea Mesijana.

Interesantno je istaći da u ovom projetku Euroradija posvećenog obeležavanju Dana ljudskih prava, pored domaćina – Radija Bi-Bi-Si 3, kompoziciju Glasovi predstaviće trideset sedam radio stanica u trideset tri zemlje širom Evrope, a koncert će moći da čuju i slušaoci u Australiji, Kanadi, Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Godine 1950. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 10. decembar za Međunarodni Dan ljudskih prava kako bi skrenula pažnju naroda na dve godine ranije potpisanu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava, a koju je, po pozivu Elenor Ruzvelt, sastavila grupa filozofa, umetnika i vodećih mislilaca tog doba. Cilj je bio da se pozabave velikim pitanjima vremena koja mogu biti, kako je ova američka političarka i humanitarka posebeno naglasila, „magna karta za čitavo čovečanstvo”. Po prvi put u istoriji ova deklaracija proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta.

Za delo Glasovi, pisano po porudžbini Barbikana gde je i premijerno izvedeno februara ove godine, Maks Rihter je pronašao inspiraciju u prvom članu deklaracije, a on glasi: „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima”. Ove inspirativne reči bile su ideja vodilja za čitavu deklaraciju, međutim, kako ističe Rihter, „Ako pogledamo svet koji smo stvorili od vremena kada su ove reči napisane 1948. godine, jasno je da smo neke stvari zaboravili. Poslednji brutalni događaji u Americi, koji su vodili do tragične smrti dvoje Afroamerikanaca – Džordža Flojda i Brione Tejlor, kao i brojna zlostavljanja širom sveta, pravi su dokaz za to”. Kompozitor dalje ističe „U ovim vremenima lako je osećati se beznadežno ali, kao što probleme našeg sveta sami stvaramo, možemo ih i rešavati i iznaći načine kako da se oni prevaziđu. Iako je prošlost fiksna i ne može se menjati, budućnost još nije napisana, a deklaracija o ljudskim pravima pokazuje viziju boljeg i pravednijeg sveta koji je nadomak nas... samo ako ga odaberemo. Stoga je kompozicija Glasovi muzički prostor za ponovno povezivanje sa ovim inspirativnim idejama”, reči su Maksa Rihtera.

U samom srcu Glasova jeste snažan osećaj zajedništva, odnosno globalne zajednice, a koji je nastao iz dugogodišnje saradnje Rihtera i Julije Mar, i njihove ideje da kreativnost može i treba da ima aktivističku ulogu u savremenom svetu. Ovo delo, koje će na specijalnom i-pi izdanju objaviti i produkcijska kuća Deka Rekords, pruža mesto za razmišljanje o pitanjima sa kojima se danas suočavamo, a koja su sadržana u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. U vremenu dramatičnih, globalnih promena, kompozicija Glasovi predstavlja i daje muzičku poruku nade.

Delo je nastajalo u periodu od jedne decenije. Rihter i Julija Mar su pozvali ljude širom sveta da učestvuju u realizaciji ovog komada, kroz čitanja Univerzalne deklaracije ljudskih prava na različitim jezicima: „Želeli smo da ovaj dokument, pisan nekoliko godina po završetku Drugog svetskog rata, koji je zapravo nastao kao skica za bolji svet kojem svi treba da težimo i koji je preveden na preko 500 jezika, dočaramo u muzici i kroz nju. Poziv smo postavili na društvenim mrežama, hteli smo da u ovom projektu okupimo veliki broj ljudi, ne glumaca već stvarnih ljudi, da snime na svojim maternjim jezicima odlomke iz teksta deklaracije i pošalju nam... Za samo nekoliko dana dobili smo iznenađujuće veliki broj snimaka na najrazličitijim jezicima", ističu Maks Rihter i Julija Mar. Kompozitor je potom napravio selekciju zvučnih zapisa i postavio ih kao pejzaže, kako i sam napominje: „Pejzaže glasova kroz koje 'teče' muzika... Kada sam čuo muziku ovih glasova, iako u potpunosti nisam razumeo jezike na kojima govore, dobio sam ideju da te semplove postavim kao zvučne skulpture i naselim ih u zvučni prostor dela... Dopala mi se ideja o muzičkom komadu kao prostoru za razmišljanje, a jasno je da svi mi trenutno imamo razne stvari o kojima treba da promislimo”. Julija Mar podseća da nas „muzika može okupiti iz svake kulture i tradicije i 'govoriti' sa svima nama, što je slično ljudskim pravima – ona nas osnažuju da tražimo slobodu i pravdu”.

U izvođenju ovog dela, pored kompozitora koji muzicira na klaviru i elektornici, sudeluju i: britanska glumica poreklom iz Ugande – Šila Atim, u ulozi naratorke, sopranistkinja Grejs Dejvidson, violinistkinja Viktorija Mulova, Hor Tenebre, kao i članovi ansambla Maks Rihter pod upravom Roberta Ziglera. Tokom izvođenja ovog dela čućemo i snimke glasova ljudi širom sveta, a na samom početku i snimak glasa Elenor Ruzvelt koja je imala vodeću ulogu u izradi Univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima 1948. godine.

Pre snimka radijske premijere ovog dela, najpre ćete čuti jedno ranije Rihterovo ostvarenje, kompoziciju Infra u verziji iz 2010. godine. Ovo delo, čiji je naziv latinskog porekla i znači ispod, predstavlja kompozitorov komentar na bombaški napad koji se dogodio u podzemnoj železnici u Londonu 7. jula 2005. godine. Pored ovog tragičnog događaja, delo je inspirisano i poemom Tomasa Sternsa Eliota Pusta zemlja iz 1922. godine, jednim od najznačajnijih poetskih ostvarenja XX veka, kao i konceptom putovanja kako je to predstavio Franc Šubert u svom ciklusu Zimsko putovanje. Kompoziciju Infra, koju kritičari ubrajaju u red kompozitorovih remek-dela i koja otkriva njegovo emotivno putovanje kroz oscilirajuće lične i društvene pejzaže, pisao je za baletsku produkciju Kraljevske operske kuće u Londonu, a delo je premijerno izvedeno u koreografskoj postavci Vejna Mekgregora.

Urednica Irina Maksimović Šašić