Žil Delez: Po čemu se prepoznaje strukturalizam?

Godine 1967. filozof Žil Delez – pisac knjiga o Hjumu, Prustu i Ničeu – dobio je „zadatak” da napiše enciklopedijsku odrednicu o strukturalizmu. Žak Lakan, Rolan Bart i Klod Levi Stros na vrhuncu su slave, Mišel Fuko je neprikosnovena zvezda francuske filozofske scene, čitavi grozdovi pisaca eksperimentišu s formom, a Žil Delez spokojno ispisuje tekst koji odgovara na vrlo neprijatno pitanje „šta je strukturalizam?”. Nema nikakve sumnje da je, pošto se pojavio, tekst doneo mnogo razočaranja, naročito manje posvećenim čitaocima koji su pomislili da će dobiti odgovor serviran na tanjiru, ali više od trideset godina pošto je napisan ovaj složeni ogled jedan je od najboljih vodiča kroz strukturalizam. I ne samo to. Delez je uhvatio ono najbolje u svojoj epohi, iz njegovog se teksta da vrlo jasno iščitati ono što će se dogoditi 1968. godine, ali pre svega i iznad svega u svoj rad Žil Delez je sabio gotovo sve svoje opsesije koje će, potom, razvijati u velikim, slavnim knjigama poput Razlike i ponavljanja, ili Logike smisla. 

Vidi Delez da je kod strukturalista pojam razlike od ključnog značaja, ali oni ne uspevaju da se oslobode identiteta kao vodećeg principa, te on u samoj razlici pronalazi razliku koja će nepovratno da uzdrma pojam identiteta. Ono što Lakan zahvata u psihoanalizi na relaciji realno – imaginarno – simboličko Žil Delez gura do krajnjih granica i, pozivajući se na Lakana, zapravo ga prevazilazi. Sve ono što će, potom, poslužiti Delezu da se obruši na pojam dovoljnog razloga koji upravlja filozofskim (i ne samo filozofskim) mišljenjem već je utkano u ovaj tekst koji se, u prevodu Milice Rašić, prvi put pojavljuje na srpskom jeziku.

Čita Aleksandar Božović
Urednik Ivan Milenković